Kako da se nosiš sa ljudima koje ne možeš da podneseš

Možda je u pitanju poznanik koji ne prestaje da priča o sebi, a uz to ga ne zanima ništa u vezi vašeg života. Možda vas šef pita da radite prekovremeno. Ili je to srednjoškolski (ne)prijatelj koji vas podseća na blam od pre 10 godina.

Teške situacije i neprijatni ljudi su deo života, i koliko god vam se prevrće želudac, nekad je sve što možete da uradite to da nađete način da se sa njima nosite naljbolje što umete.

Ali, nekada se jednostavno dogodi situacija kada ne možete da se obuzdate, kada uradite stvari zbog kojih ćete se kajati.

Ovo je deo gde na scenu stupa to da znate ko ste i šta ste.

Samosvesnost se može definisati kao ”sposobnost da se fokusiramo na sebe i kako dela, misli ili emocije preovladaju stvarne stavove”. To umeće možda može da vam pomogne da se snađete u raznim situacijama, od donošenja životnih odluka do postavljanja realnih ciljeva.

U slučaju neprijatnih situacija i ljudi, samosvesnost vas može obuzdati tako da ne radite stvari zbog kojih možda budete žalili. Najvažnije, pomoći će vam da postanete majstor toga da vas ništa ne dotiče.

“Samosvest može pomoći osobi da postane majstor u kontrolisanju situacije zato što je svesna kakve joj mogu biti reakcije i toga kakvi su mogući odgovoro na situaciju. Može napraviti situaciju u kojoj se nalazi druga osoba jasnijom”, Emanuel Hernani, geštalt psiholog govori za VICE. Geštalt terapeut se specijalizuje u podizanju ljudske svesti, slobode i orijentacije.

Samosvesnost je veština koju je teško savladati. Većina nas ide kroz život sa malo ili bez svesti o sebi, i da bi je razvili, prvo moramo biti svesni problema. Da bismo vam pomogli da se snađete u ovoj “šta je starije, koka ili jaje?” situaciji, VICE je pitao 3 eksperta za brigu o sebi kako kultivisati ovu veštinu i skontati suštinu situacije koja vas iritira.

Eksperti kažu da nas pre svega uznemiravaju “teški” ljudi ili situacije koje su ispod naših očekivanja.

“Ako pokušate da razumete zašto ste neprijatni prema nekim ljudima, bolje ćete shvatiti svoje standarde i kada ih drugi ne ispunjavaju i kako bi to trebali da urade. Ali ako se udubite, shvatićete da ta očekivanja dopiru iz nas”, kaže Migel Bermundo, lajfkouč.

“Prihvati da te ljudi neće uvek tretirati onako kako želiš”, nastavlja “Izaberi na koga možeš da računaš za određene stvari”.

Lako je izgubiti kontrolu u momentu. Možda naiđeš na neprijatnog prodavca, ili te uznemiri komentar kolege. Najbolji način da regulišeš situaciju je da oslušneš sebe pre nego što reaguješ.

“Trenutak na koji obratiš pažnju i identifikuješ osećanje koje budi u tebi, odjednom izgubi svoju moć da te pormeti, zato što jasno vidiš uzroke,” kaže Anna Manakastakis, joga instruktorka.

“Ono što spoznaja sebe čini jeste da preusmerava pažnju na tebe, vraća ti moć uglavnom zato što si ti jedini ko može da je kontroliše. Ne možeš narediti nekome kako da se ponaša,” Manalastas kaže, dodajući to da ponekad, namera tog ko te potresao ne mora nužno da bude loša.

Bermundo dodaje da je jedina stvar koja je zapravo pod našom kontrolom jeste to kako ćemo da reagujemo, i da malo svesti o samom sebi može pomoći da ostanemo opušteni, bez obzira ko je pred nama.

Nemoj potcenjivati moć dubokog udaha. Manalastas tvrdi da je disanje “najednostavniji, najpristupačniji način da se smiriš”. Prema Hernaniju, takođe je jedan od najboljih regulatora emocija. Kada doživimo strah ili anksioznost, ritam disanja se promeni.

“Kako bi se emotivno regulisali, stabilizujte disanje. Naravno, morate da ih ustalite. Možeš da brojiš svaki treći, šesti ili deveti - od tebe zavisi”, kaže Hernani.

“Problem je što zaboravimo kako da dišemo i reagujemo na situacije. Lako se uspaničimo i irititaju nas situacije sa kojim ne znamo kako da se nosimo.”

Spoznaja sebe je ujedno vežba i tela i uma. To kako se osećamo se manifestuje na fizički izgled, kao što i sve što radimo sa telom utiče na osećanja iznutra.

“Trebalo bi da prepoznaš uznemirenost i u isto vreme budeš svestan njenog uzroka”, Hernani kaže.

Zbog toga fizičke vežbe koje se fokusiraju na disanje i pokret poput joge utiču na dobro stanje svesti.

“Fizička pokretljivost nas podseća na duboku vezu između uma i tela”, kaže Manalastas. “Ako pokušaš da smiriš telo, stvaraš fizički i psihički prostor.”

U svakom pokušaju ka samoosvećenosti, reflekcija je ključna. Bermundo savetuje dva nivoa reflekcije: primarni i sekundarni. Primarni uključuje razmišljanje o situaciji, sekundarni ide korak više sa razmišljanjem o ličnom shvatanju situacije.

“Malo je ljudi koji pokušavaju da razumeju način na koji razmišljaju. Zašto reaguju na određen način? Zašto su uznemireni? To su pitanja koja pomažu sa sekundarnom reflekcijom”, kaže Bermundo.

Kako god bilo, Hernani upozorava da bi samoreflekcija mogla a otvori konzervu sa crvima, zbog čega se neki ljudi trude da je izbegnu. Ako je slučaj takav, Hernani preporučuje da potražite pomoć vodiča- prijatelja ili terapeuta- koji može da iskopa neželjene misli.

“Jedan od načina da se probijete jeste da razumete koliko vas trenutno stanje misli košta”, rekao je Bermundo.

Ako ste ozbiljni u nameri da postanete svesniji samog sebe, možete zatražiti pomoć od prijatelja ili porodice da vas opomenu kada se ponašate loše ili se prepustite lošim navikama.

“Kontekest je ključan kod situacije”, Bermundo kaže. Što više razumete način na koji funkcionišete, više će vam biti jasnije kako da se nosite sa situacijom. “Normalno, kada ste blagi prema ljudima, dajete im prostora da budu svoji u vašem prisustvu”, zaključuje on.

vice