Za Novu 2019. godinu: samo ljubav, pažnja, nježnost, dragi pogled, lijepa riječ, srdačan i iskren osmijeh … i neka ne bude samo u pjesmi

 

ZÒRA  SA  DRAGANOM

 

Nije  ćiro  još  ni  u  stancu  ušâ

a  ona  navrla  kanda  će  se  džabe  vojsti.

 

Troje  ju  je  usput  srelo

zapitkuju  kuda  žuri

nešto  mumlja  ne  progovara

boji  se  da  je  ne  ureknu.

 

Đè  jí  mati  tako  glupe  rodi

da  pitati  moraju

pa  el  ne  vide

da  je  na  njoj  aljina  od  cica

sandale  na  petu

kosa  u  pundžu  savita

a  struka  ispod  vrata  raširita.

Šajtok  u  desnoj  ruki

u  lijevoj  aljcu  nosi

sve  se  nada  da  joj  trebat  neće.

 

Reko  joj  je  on  u  neđelju

samo  dođi  ništa  nemoj  nosti

čekaću  te  u  Capragu

idem  tek  u  drugu  smjenu

jaran  ode  svojima  u  Bosnu

pokazaću  ti  cijeli  Sisak

visoke  peći  i  stari  grad

pa  ako  t  se  ne  svikne

moreš  nazad  sa  večernjim

a  odlučiš  li  ostat  preko  noći

pèrnu  ću  ti  razastrijeti

mjesec  zatamnjeti

a  sebe  u  ćebe  pretvorti.

 

Drkti  jače  neg  lokomotiva

sam  da  upane  u  vlak.

Rekla  materi

da  će  bit  kod  Zôre  i  Dragana

o  el  mati  svatla

da  je  njena  zòra

samo  ona

u  kojoj  dragan  sviće.

 

TICA  JAREBICA 

 

Onaj  moj  luđak

s  večeri  izvukâ  kuburu

veli  mora  je  prozračti

kanda  u  njoj  spava

života  će  ga  koštati  ota  luda  glava.

 

Ranom  zorom  u  lov  pošâ

neđe  s  čêke  u  šumi  Pavoša

ponijo  slanine  kapulu  i  pogaču

za  pojas  šklebu  zadjeno

nije  zaboravjo  ni  čuturu

u  nju  nalijo  rakiju

vodu  će  na  izvoru

na  lijevo  rame  i  duplonku  objesjo

ne  bil  sa  dve  ruke  gađo

kaj  što  u  kinu  jednom  vidjo

pratilac  mu  vjerni  ćeno

valjdak  nije  kaj  gazda  mu

sa  pameti  šêno.

 

Ostaću  noć  i  dan

vratću  se  sjutra  u  sumrak

noseć  o  ramenu  živu  ticu  jarebicu.

 

Ne  bude  l  me  dotle

ništa  ne  brigaj  vàn  poćeru  šiljaj.

Nema  opasnosti

morem  sa  drveta  pasti

iz  kubure  se  javljam

dvaput  ponavljam

a  ti  uši  naćuli  ako  t  je  stalo

kaj  što  divaniš  dok  sijeno  sadijevamo.

 

Oću  l  kako  dočekati

paprikaš  od  tice  jarebice

da  m  se  taj  budalaš  vrati

volim  njegovo  neobrijano  lice.

 

ŠAPAT  ZA  POLOVNJAČU

 

Đegod  mi  se  kum  napije  kaj  ćuskija

teško  mu  na  nogama  obâstat

još  težje  jezik  obuzdat

 

el  da  se  radujem  il  tugujem

kad  pjan  govori

kažu  ljudi  što  trijezan  misli

nikad  nije  tolko  pod  gasom

da  ne  b  znao  što  kazuje

u  uvo  mi  utišanim glasom

 

okrêno  b  te  rađe  neg  boga  vidio

 

znam  da  nije  šêno

morti  zerice  zbog  moje  roklje  skrêno

kaj  mladi  smo  ašikovali

teško  b  bilo  danaske  znati

jere  nijesmo  zajedno  obàstali

 

al  da  jesmo  ko  b  to  sade

mene  polovnjaču  tako  izazivo

 

ne  zaboravde  kume

svoju  kućnu  lumeru

pred  kojom  s  mi

o  okretanju  kazivo

kad  te  pozovem

na  dve  tri  štih  probe

međ  žirove  i  kestenove.

 

VJERNA  BÈBA 

 

Na  brzinu  nešto  čalabrcne

moj  baćo  kad  dođe  sa  pilane

skine  brocak  sa  čavla  na  ganjku

usput  s  grede  dovati  štranjgu

cipele  sa  cvekovma  prezuje

složi  ji  na  gornju  štinjgu

nagrne  zeleni  lajbec

i  u  konjušarnik  pravac.

 

Tamo  ga  čeka  njegova  Bèba

zavoljeli  se  još  kod  ždrijebljenja

 

najprije  kocka  šećera  sa  zobenim  zrnima

ondak  češagija  kroz  grivu  po  leđima

stresa  glavu  lisastu

čeka  dogovor  oči  u  oči

u  kom  će  pravcu  danas  poći

 

frkne  Bèba  pred  kućom

pa  laganim  kasom  vododerinom

 

njuši  ona  u  zraku

miris  sapuna  od  jorgovana

nosi  moga  brata  do  vrbaka

đe  čuči  na  obali

cura  koju  najvećma  voli

 

sve  nešto  kontam

kad  dođe  do  vjenčanja

što  će  im  kuma

najvjernija  im  je  Bèba.

 

U  SNAJE  MI  ŠÙVAKA

 

Pravo  m  je  dobra  snaja

ni  sama  ne  b  sinu  bolju  izabrala

bilo  me  strâ  koju  će  trevti

oće  l  ga  kaka  loša  šćorlati

voli  se  on  začikavati

bedevisati  i  snâtriti

vavjek  sam  se  bojala

da  kojoj  dijete  ne  napravi

nije  u  njega  džabe

špic-namet  barabe

 

sa  ovom  se  baš  šikuje

svi  i  glêde  svake  srijede

kad  na  sajam  pođu

on  zađene  duvankesu

njoj  đinđe  oko  vrata

svima  za  oko  zapanu

 

snajka  m  je  vrijedna  i  uredna

gaće  joj  se  kaj  labudovi  bijele

čarape  joj  cijele

a  štrumpajzlini  čvrsti

nema  majci  da  štogod  popusti

 

jedina  je  u  nje  mana

što  joj  glavna  ruka  šùvaka

čega  se  god  màši  promaši

nàmjesto  da  ulije  ona  izlije

oće  dovatti  ono  ispane

da  će  zagrabti  samo  raspe

ona  b  da  dokuči  pa  srûči

sve  joj  snenaruke  i  naopačke

mi  u  smîj  ona  se  rasplače

 

i  uvje  se  nabrunji

kad  splačne  nosi  svinji

nešto  s  joj  mrski  krmci

 

dosta  i  čekala  dok  nije  prozborla

 

nijesam  došla

da  u  kući  smrdim

ako  ć  u  svinjac

neć  u  krevetac

sin  nek  vam  odabere

voli  l  više  debele  praščiće

il  mojije  ruku  milovanje

 

ispod  ponjave  nema  šùvake.

 

Iz zbirke „Sa druge strane štreke“