Veštačka inteligencija i robotika će transformisati svet. Pokrenuće nezamislive promene u našoj ekonomiji, politici, načinu ratovanja, u našem emocionalnom blagostanju, životnoj sredini i načinu na koji obrazujemo i odgajamo decu. Uz to ide i realan strah da bi, u ne tako dalekoj budućnosti, superinteligentna veštačka inteligencija mogla da zameni ljude i preuzme kontrolu nad našom planetom. Uprkos izvanrednom značaju ovog pitanja i brzini sa kojom se ova tehnologija razvija, o veštačkoj inteligenciji se premalo raspravlja u Kongresu, medijima i javnosti. To se mora promeniti.
Kao viši član odbora Senata SAD za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije, pre nekoliko meseci sam pokrenuo istraživanje ogromnih izazova s kojima se suočavamo zbog brzog razvoja veštačke inteligencije. Nedavno sam održao javnu diskusiju sa dobitnikom Nobelove nagrade dr Džefrijem Hintonom, koji se smatra ocem veštačke inteligencije, kako bih čuo njegovo mišljenje o širokom spektru tema vezanih za ovu tehnologiju.
Na osnovu tog istraživanja i drugih informacija koje prikupljamo, asistenti u mom kabinetu i ja ćemo uskoro predstaviti Kongresu veoma konkretan skup preporuka o tome kako da se pozabavimo nekima od pretnji bez presedana koje sobom nosi veštačka inteligencija. Evo nekih od zanemarenih pitanja na koja ćemo tražiti odgovore.
Ko je zadužen za transformaciju našeg sveta u svet kojim rukovodi veštačka inteligencija? Trenutno nekolicina najbogatijih ljudi na planeti – Ilon Mask, Džef Bezos, Bil Gejts, Mark Zakerberg, Piter Til i drugi – ulažu stotine milijardi dolara u razvoj i primenu veštačke inteligencije i robotike. Da li je u redu da šačica izuzetno moćnih ljudi oblikuje budućnost čovečanstva bez ikakvog demokratskog nadzora? Da li je cilj revolucije veštačke inteligencije da veoma bogate ljude naprosto učini još bogatijima i moćnijima, ili će ova revolucionarna tehnologija biti iskorišćena za dobrobit čitavog čovečanstva?
Zašto Donald Tramp, koji podržava tehnološke oligarhe, želi da nametne izvršnu naredbu kojom sprečava pojedinačne države SAD-a da regulišu veštačku inteligenciju? Zašto milijarder, investitor i suosnivač kompanije Palantir, Piter Til, naziva ljude koji se zalažu za regulaciju veštačke inteligencije „izaslanicima Antihrista“? Da li tehno milijarderi zaista misle da su bogom dani da vladaju? Koliko daleko su spremni da idu da bi sprečili pravno regulisanje veštačke inteligencije?
Kakav će uticaj veštačka inteligencija i robotika imati na našu ekonomiju i živote radnih ljudi? Izveštaj koji sam objavio prošlog meseca pokazuje da bi veštačka inteligencija, automatizacija i robotika mogle da preuzmu blizu 100 miliona radnih mesta u Americi tokom naredne decenije, što bi značilo da će bez posla ostati oko 40% medicinskih sestara, 47% vozača kamiona, 64% računovođa, 65% asistenata na fakultetima i 89% radnika u restoranima brze hrane.
Mask je nedavno najavio: „Veštačka inteligencija i roboti će zameniti sva radna mesta. Rad će biti stvar izbora.“ Gejts je predvideo da ljudi „neće biti potrebni za većinu stvari“. Dario Amodei, izvršni direktor kompanije Anthropic, upozorio je da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do gubitka polovine radnih mesta u administraciji. Ako veštačka inteligencija i robotika zamene milione radnika i izazovu masovnu nezaposlenost, kako će ljudi preživeti bez prihoda? Kako će prehraniti svoje porodice, platiti kiriju ili lečenje? Da li vlada čini bilo šta da se pripremi za ovu potencijalnu katastrofu?
Kakav će uticaj veštačka inteligencija imati na našu demokratiju? U trenutku kada su temelji demokratije izloženi napadima u SAD i širom sveta, hoće li veštačka inteligencija i robotika pomoći da postanemo slobodnije društvo ili će doneti još više moći oligarsima koji kontrolišu te tehnologije? Da li će veštačka inteligencija označiti ukidanje naše privatnosti i građanskih sloboda?
Lari Elison, druga najbogatija osoba na Zemlji, predviđa državu nadzora zasnovanu na veštačkoj inteligenciji u kojoj će „građani biti poslušni, jer će biti pod neprekidnim nadzorom“. Da li stižemo do faze u kojoj će svaki naš telefonski poziv, svaka poruka koju pošaljemo, svaka pretraga na internetu biti dostupni vlasnicima veštačke inteligencije? Kako da očuvamo demokratiju u takvim uslovima? Kako da zaštitimo svoju privatnost?
Da li bi veštačka inteligencija mogla da doslovno redefiniše šta znači biti ljudsko biće? Ko smo i kako se emocionalno i intelektualno razvijamo u velikoj meri zavisi od naših odnosa s drugim ljudskim bićima – našim roditeljima, porodicom, nastavnicima, ljubavnicima, prijateljima i kolegama. Podsećam na slavne stihove pesnika iz 17. veka, Džona Dona: „Nijedan čovek nije ostrvo / Sam po sebi celina.“ Ljudi sa kojima smo učestvuju u izgradnji naše ličnosti.
Veštačka inteligencija to menja. Prema jednoj novijoj anketi, 72% američkih tinejdžera kaže da im veštačka inteligencija ponekad služi za druženje, a preko pola njih to čini redovno. Šta za mlade ljude znači sklapanje „prijateljstva“ sa veštačkom inteligencijom koje ih izoluje od drugih ljudskih bića? Šta se dešava kada milioni traže emocionalnu podršku od mašine? Kakav će dugoročni uticaj na našu čovečnost imati činjenica da svoje najvažnije odnose ne gradimo sa drugim ljudskim bićima?
Kako veštačka inteligencija utiče na našu životnu sredinu? Centri za podatke na kojima se zasniva veštačka inteligencija, zahtevaju ogromne količine struje i vode. Relativno mali AI centar troši više struje nego 80.000 kuća. Oni veliki, kao što je AI centar za podatke vredan 165 milijardi dolara, koji OpenAI i Oracle grade u Abilinu u Teksasu, trošiće struje koliko i 750.000 domaćinstava. U Luizijani, Meta gradi centar za podatke veličine Menhetna koji će trošiti struje koliko i 1,2 miliona domova.
Jedna za drugom, zajednice širom Amerike ustaju protiv ovih centara koje grade neke od najvećih korporacija na svetu. Građani se protive uništavanju lokalne životne sredine, rastućim računima za struju i preusmeravanju oskudnih zaliha vode. Kako će izgradnja AI centara uticati na našu životnu sredinu na federalnom nivou?
Kako će veštačka inteligencija i robotika uticati na spoljnu politiku i način ratovanja? Tragično je da usred 21. veka još uvek nemamo mehanizam za rešavanje međunarodnih ili unutrašnjih sporova bez oružanih sukoba. Ali lideri ipak često oklevaju da povedu rat zbog straha od reakcije javnosti na gubitak života. Nijedna vlada ne želi previše poginulih civila ili vojnika u ratu.
Kako će izgledati budućnost ako ljude zamene milioni borbenih robota? Da li će lideri biti skloniji ratu ili pretnjama vojnim akcijama, ako ne moraju da brinu o gubitku ljudskih života? Da li će doći do trke u naoružanju robota? Kako će to oblikovati spoljnu politiku raznih zemalja sveta?
Da li je AI egzistencijalna pretnja ljudskoj kontroli nad planetom? Neki od nas se sećaju scene iz sjajnog naučnofantastičnog filma iz 1968. godine „2001: Odiseja u svemiru“, u kojoj se HAL, superinteligentni računar koji kontroliše svemirski brod, buni protiv svojih ljudskih gospodara. Danas, dok veštačka inteligencija brzo napreduje, dr Hinton kaže da je samo pitanje vremena kada će veštačka inteligencija postati pametnija od ljudi. Da li će ljudi izgubiti primat nad kontrolom naše planete? Kako da sprečimo tu ogromnu pretnju?
Ovo su samo neka od pitanja na koja se mora odgovoriti. Veštačka inteligencija i robotika su revolucionarne tehnologije koje će pokrenuti transformaciju društva bez presedana. Da li će te promene biti pozitivne i poboljšati živote Amerikanaca ili će biti katastrofalne zavisi od nas.
