Mašinerija SNS-a je svoje na izborima “odradila”, ali “zakazala” je poželjna oporba koja nije uspjela prijeći ni smanjeni cenzus na 3%. Otud i djelomično kiseli osmijesi Aleksandra Vučića i poltrona nakon objave rezultata izbora.
Na nedavno održanim izborima u Srbiji unapred je bilo poznato ko će biti pobednik. Jedna od najbrojnijih partija u Evropi, Srpska napredna stranka (SNS), sa svojih preko 700.000 članova i izuzetno popularnim liderom, Aleksandrom Vučićem, čvrsto drži gotovo sve poluge moći u svojim rukama. Počev od materijalnog ucenjivanja ljudi, preko jake medijske kontrole do veza sa krupnim kapitalom, SNS je uspeo da izgradi jednu do najuspešnijih partijskih mašinerija u Evropi. Država, ekonomija i medijski sektor su instrumentalizovani u korist jedne partije i u takvoj situaciji nema ravnopravnog političkog takmičenja. Znalo se da na ovim izborima SNS-u ne može biti ravnog.
Zbog toga su izbore bojkotovale najveće opozicione opcije, pa je bilo unapred poznato i da će drugom mestu završiti Socijalistička partija Srbije (SPS), do sada manji koalicioni partner SNS-a. Na najvažnije pitanja svakih izbora znao se odgovor – oko pobednika nije bilo dileme. Zato je u prvom planu ovih izbora bila izlaznost i broj opozicionih opcija koje će ući u novi parlament.
S obzirom na to da je najveći deo opozicije najavio bojkot još tokom 2019. vlast je mogla da pripremi taktiku kako se ne bi desilo da u parlament uđu samo stranke koje su deo aktuelne Vlade. To je slika koju je vladajuća partija želela da izbegne i zato je početkom februara, uoči prvobitno planiranih aprilskih izbora, spustila visinu izbornog cenzusa sa 5% na 3%. Zaista, da nije smanjen cenzus, u parlament bi ušli samo SNS i SPS.
Namera sa smanjenjem cenzusa bila je da se kreira parlament po Vučićevoj meri u kojem bi SNS bio ugodno pozicioniran u centru, između ekstremnijih desničara sa jedne strane i proevropskih građanskih opcija sa druge. Delovalo je da je na taj način elegantno rešen problem mogućeg nedostatka opozicije i demokratskog legitimiteta u novom sazivu Narodne skupštine. Idealna situacija za naprednjake bi bila da u Skupštini bude opcija koje bi formalno onemogućila stvaranje dvotrećinske većine, potrebne za izmenu ustava i rešavanja goruće teme Kosova, ali uz dovoljno ubedljivu pobedu sa kojom bi ponovo demonstrirali svoju moć.
Odluka opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergeja Trifunovića da ipak izađe na izbore, nakon ukidanja vanrednog stanja, takav je scenario samo učinila verovatnijim. Iako su prvobitno bili deo opozicije koja bojkotuje izbore, nakon ukidanja vanrednog stanja procenili su da je pravi trenutak za parlamentarno takmičenje. Sa druge strane, Šešeljevi radikali bi trebalo da odigraju ulogu ekstremno desne opozicije, uz mogući ulazak još po kojih desničara. Delovalo je da će Vučić ponovo preigrati sve na političkoj sceni Srbije i da će dan nakon izbora imati po sebe savršenu situaciju. Ipak, rezultati od nedelje uveče su mnoge iznenadili. Ovoga puta Vučić nije uspeo u svojim namerama.
Neprijatno velika većina
Srpska napredna stranka osvojila je neverovatnih 61,59%, odnosno više od dva miliona glasova, dok je uz njih jedino Socijalistička partija Srbije uspela da ostvari dvocifreni rezultat od 10,37%.1 Jedina većinska lista, van vladajuće koalicije, koja je uspela da preskoči cenzus je lista umereno desnog Srpskog političkog saveza (SPAS), bivšeg vaterpoliste Aleksandra Šapića sa 3,64%. Uz njih su u parlament ušle još samo partije nacionalnih manjina – Savez vojvođanskih Mađara, Samo pravo Muamera Zukorlića, SDA Sandžaka i Albanska demokratska alternativa, za koje važi prirodni prag.
Od dvadeset jedne kandidovane liste samo su tri većinske i četiri manjinske uspele da uđu u parlament, a čak deset kandidovanih lista osvojilo manje od jednog procenta glasova. SNS je dobio 189 mandata, a SPS 32, tako da svega 12 poslanika SPAS-a koji nisu preterano kritični spram vladajuće koalicije ne daju na ozbiljnosti novom sazivu parlamenta. Ostalih 17 mandata biće raspoređeno nacionalnim manjinama. Ostaje otvoreno pitanje nastavka saradnje SNS-a i SPS-a, a ulazak u Vladu nije isključio ni Aleksandar Šapić.
Građanske liste koje su izašle na izbore su pretrpele debakl. PGS Sergeja Trifunovića dobio je poverenje svega 1,52% birača, iako su istraživanja predviđala relativno siguran ulazak u parlament. Nedavno formirana Ujedinjena demokratska Srbija osvojila je svega 0,93%, a ništa bolje nisu prošle liste bivšeg premijera Zorana Živkovića i pokreta 1 od 5 miliona. Radikali su takođe daleko od cenzusa sa svega 2,08% glasova. Za Šapića se, ipak, ne može reći da je toliko ekstreman, tako da iz ugla vladajuće partije taktika smanjenja cenzusa i nije baš urodila plodom. Iznenađujuće, najbliže su ulasku u parlament bili su Pokret obnove Kraljevine Srbije sa 2,68% osvojenih glasova i odnedavno prilično konzervativni Suverenisti Saše Radulovića sa 2,23%.
Ispada da gotovo da neće postojati parlamentarna opozicija u novom sazivu Narodne skupštine, što može objasniti prilično kisele osmehe naprednjačkog vrha na prvoj postizbornoj konferenciji za novinare.
Spor oko izlaznosti i stare nepravilnosti
Osim važnosti privida partijskog pluralizma u Narodnoj skupštini, lomila su se koplja i oko izlaznosti i pitanja da li je više od polovine birača izašlo na izbore. Simbolički je bila važna cifra od 50%, a podatke nam je prva saopštila niko drugi do vladajuća partija. Naravno, rekli su da je bilo napeto, ali da su uspeli – 50,2%. Kasnije je i Republička izborna komisija (RIK) potvrdla da je izlaznost nešto iznad polovine.
Sa druge strane, nevladine organizacija zadužene za praćenje izbora tvrde da o izlaznosti većoj od 50% nema govora. Uz to, iz CRTA-e (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) su rekli da su ovo “bili najgori [izbori] od svih koje je CRTA posmatrala od 2016. godine”, i da je “zabeleženo duplo više nepravilnosti i incidenata nego četiri godine ranije”. Dodali su i da bi bez nepravilnosti izlaznost bila manja od 45%.
Uz sve navedeno, treba imati u vidu da je birački spisak “sređen” početkom godine i da je umanjen za 2%, odnosno za oko 140 hiljada ljudi, čime se prostom matematikom povećava izlaznost. Ipak, takvo ažurno upravljanje biračkim spiskovima nije pomoglo, pa je zabeležena rekordno niska izlaznost na parlamentarnim izborima od uvođenja višestranačja u Srbiji. Izlaznost je bila posebno niska u Beogradu, gde se svega 35% birača odlučilo da izađe na glasanje za novi saziv parlamenta, ali i u drugim većim gradovima. Zanimljivo je i da je prvi čovek RIK-a prilikom svakog saopštavanja izlaznosti tokom izbornog dana javno pozivao građane da u što većem broju izađu na birališta.
Kada je reč je o prijavljenim nepravilnostima, nije bilo prevelikog iznenađenja. Primenjene su standardne metode osiguravanja izlaska na izbore – primećeno je puno paralelnih biračkih spiskova, pozivanje privatnih brojeva telefona, slikanja glasačkih listića, čuvenih crnih džipova bez tablica i još čuvenijih “bugarskih vozova“, te prilično dobro organizovan privatni prevoz za sve kojima je bio potreban.
Ipak, izgleda da je dobar deo ljudi svoju lojalnost SNS-u otkazao na samom biračkom mestu. Rekordnih (i iznad novog cenzusa) 4% nevažećih listića je najverovatnije posledica velikog broja poništenih listića nakon obaveznog fotografisanja zaokružene liste sa ličnom kartom.
No, ako se vratimo na veliki broj prijavljenih nepravilnosti, one na prvi pogled mogu delovati nelogično. Zašto bi neko ko zna da će ubedljivo pobediti imao potrebu i da regularnost samog izbornog dana dovede u pitanje? Izgleda da je naprednjacima bilo najvažnije da “namaknu” više od polovine izašlih i da su zbog toga na različite načine “motivisali” deo ljudi da izađe na izbore.
Postizborna konstelacija
Već par dana posle velike pobede Vučić će imati susret sa predstavnicima kosovske Vlade u Beloj kući. Ako je nešto jasno nakon ovih izbora, to je da ne postoji formalna prepreka da buduća parlamentarna većina izglasa bilo kakvu vrstu sporazuma. U tome leži i deo objašnjenja zašto je “međunarodna zajednica” žmurila na autokratsku vladavinu SNS-a, te zašto je borba za demokratiju u Srbiji prevashodno pitanje unutrašnjeg legitimiteta.
Sa druge strane, za dve godine ističe petogodišnji mandat predsednika i to je prilika za izgradnju ozbiljnije infrastrukture ukoliko opozicione opcije žele da bar malo “načnu” Vučićevu vladavinu. Termin predsedničkih izbora će se najverovatnije poklopiti sa lokalnim izborima u Beogradu, gde je vlast SNS-a najranjivija, što se pokazalo i u nedelju. Utoliko je definisan vremenski okvir za stvaranje jasne strategije opozicionog delovanja i na akterima je da se pripreme za buduće događaje. Takođe, ukoliko imamo u vidu kako će izgledati novi sastav parlamenta, ne bi trebalo da bude iznenađenja ukoliko se o istom trošku ponovo raspišu i prevremeni parlamentarni izbori zajedno sa predsedničkim izborima i lokalnm beogradskim.
Na kraju se može postaviti pitanje i koliko rezultati sugerišu da opozicija koja je bojkotovala izbore može da računa na povrenje birača koji nisu izašli. Samo delimično. Za početak bojkot opoziciju ne čini jedinstven blok i nekoliko je (grupa) aktera sa različitim političkim pozicijama. Verovatno su i birači iz različitih razloga odlučili da ne izađu na izbore.
Svakako najveću popularnost ima Savez za Srbiju, ali je veliko pitanje kako će izgledati unutrašnja dinamika ovog programski prilično heterogenog saveza. Događaji pred izbore nisu bili nagoveštaj njihove blistave budućnosti. Niz lokalnih inicijativa okupljenih u asocijaciju lokalnih pokreta Građanski front takođe radi na izgradnji ozbiljnije opcije za nacionalni nivo i u pojedinim gradovima predstavlja respektabilnu političku snagu. Socijaldemokratska unija je u procesu transformacije i jasno je stavila do znanja da se sprema za buduću parlamentarnu borbu. Na kraju, tu je i niz ekstremnih desničarskih opcija koje su bojkotovale izbore od kojih se posebno izdvaja nekadašnji član Dveri Srđan Nogo koji je organizovao nekoliko masovnih protesta uoči parlamentarnih izbora. Na akterima je da se izbore za podršku nezadovoljnih građana tokom naredne dve godine.
- S obzirom na to da dva dana nakon završetka izbora nisu bili poznati konačni rezultati, navedeni su poslednji poznati rezultati. [↩]
bilten
