Ugnjetava me uljudnost

Ugnjetava me uljudnost

                         U gradu nasukanom u plićaku mogućnosti,
                         u našem gradu mlohavih jedara,
                         polomljenih vesala, s izbezumljenim kapetanom,
                         primjetio sam jednog pripitomljenog čovjeka,
                         raskopčanog putnika, a možda i člana posade,
                         uzornog primjerka nesposobne tihe većine
                         mrtve iznutra,
                         kako kao lutak, ponosno i s osjećajem časti,
                         nosi ispranu majicu s natpisom
                         Jutarnji list 365 puta bolji.
                         Samo zato što me kao i Zerzana
                         ugnjetava uljudnost,
                         nisam narušio ravnotežu tog putnika,
                         ili člana posade,
                         na palubi broda koji ne zna kuda bi plovio.
                         I on je neometan nastavio biti privržen
                         idiotskim ritualima podrške sustavu.
                        A morao sam mu reči –
                        grad je poprište bez prestanka, čovječe,
                        život ti je imitacija radosti,
                        i svi smo postali zatočenici košmara.
                        Ljudskost nam je zamrznuta,
                        putniče, ili članu posade, svejedno,
                        kad pristajemo na unaprijed
                        izgubljene bitke, kao lutci
                        u uniformama s natpisima
                       što veličaju lutkare koji vuku konce
                       poput Iliccheve neporažene smrti.

 

Odgovori