«

»

lis. 11 2018

Dragan Uzelac: The Beatles – Sgt. Pepper’s lonely hearts club band

Prvog juna 1967. godine, nakon devet meseci studijskog rada svetlost dana je ugledao osmi po redu studijski album Beatlesa – Klub usamljenih srca narednika Pepera. Bila je to po mnogo čemu jedinstvena i veoma uticajna ploča, simbol jednog neobičnog vremena psihodeličnog umetničkog stvaralaštva, eksperimentisanja sa drogama, undergrounda i Flower power pokreta.

Po prvi put na omotu ploče su odštampani tekstovi pesama, omot se po prvi put otvarao, a dizajnirali su ga, po prvi put u istoriji pop muzike, pravi umetnici – britanski pop artisti, bračni par Piter Blejk i Džen Hevort. Šarenilo boja, cveća, značajnih ličnosti i Bitlsa u uniformama( zajedno sa njihovim voštanim replikama) na savršen su način odražavali duh jednog vremena promena i čudesnih umetničkih vizija. A u muzičkom smislu, šta je  sve to donosila psihodelična vizija Beatlesa, najavljena kultim singlom Strawberry fields forever?…

Sgt. Peper’s lonely hearts club band je počinjao tamo gde se njihov prethodni album Revolver završavao. Poslednja pesma s Revolvera – Tomorrow never knows, Lennonovo remek – delo, zujanjem indijskog žičanog instrumenta nagoveštava promenu koncepta unutar pop muzike( koncepta koji je pop muzikom prikazivao niz emotivno nabijenih ljubavnih pesmica unutar tri akorda i ne mnogo više od toga) i sasvim novu ideju konceptualnog albuma složenije strukture( muzičke, tematske, sociološke, tekstualne). Album više nije bio nasumični skup različitih pesama, već razvija novu ideju i pristup muzici do maksimuma – namesto lepršavih i jednodimenzionalnih ljubavnih izjava novi album Beatlesa postaje omamljujući kolaž muzike, reči, pozadinske buke i orkestralnih efekata, skrivenih izjava, halucinogenih zvona, sekvenci snova, socijalnih opservacija i apokaliptičnih vizija čudotvorno smeštenih na četvorokanalni studijski magnetofon.

Pojavom konceptualne ideje, gubila se prvobitna spontanost rock and rolla. U slučaju Beatlesa bila je to posledica odluke da u avgustu 1966. prestanu sa zamornom koncertnom aktivnošću i posvete se isključivo studijskom radu. Svet halucinogena i neslućenih studijskim mogućnosti pružili su sasvim drugačiju percepciju stvarnosti, kreativnih mogućnosti i ideja, pretočenu u kompleksije muzičke sadržaje.

Što se vremena nastanka albuma tiče, bilo je to doba eksperimentisanja i traženja novih mogućnosti izražavanja ideja, doba vijetnamskog rata, antiratnih protesta, indijskog misticizma i istočnjačke filozofske misli, undergrounda, transcendentalne meditacije, halucinogena, vreme hipi odiseje i cvetnog leta druge polovine šezdesetih… Bilo je to vreme radikalnih promena, političkih ubistava, kraja modernizma… Bilo je to vreme za još jednu Beatles transformaciju, novi pionirski poduhvat, promenu koju će predvoditi vlastitom harizmom, spontanošću, prirodnošću, smislom za humor i nepresušnom kreativnošću i inovativnošću, obeleživši čitavu jednu deceniju i epohu – zvanu ,, šezdesete“ , pretvorivši se u njen simbol, zaštitni znak, mit i nikad dosanjane snove….

Glavnu temu ploče predstavljala je usamljenost, sociološki i umetnički zrelo obrađena u nepretencioznom maniru pop tradicije. Narednik Peper je ostao trajni dokument, priča o tome da umetnost pripada svima, da je dostupna svakome i da je to u suštini njen jedini cilj.

                    … Zamisli sebe u čamcu na reci,

                        uz narandžino drveće i nebo kao marmelada,

                        neko te zove, odgovaraš polako,

  • devojka sa kaleidoskopskim očima.

                        Celofansko cveće žuto i zeleno,

                        lebdi nad tvojom glavom,

                        potraži devojku sa suncem u očima,

                        iščezla je.

                        Lusi na nebu sa dijamantima…

Psihodelična era zatekla je Beatlese sa cvetom u reveru, ali cvet je bio od celofana, više dekoracija nego simbol flower power ere. Što se same muzike tiče, ploča je smatrana čistom umetnošću. Džefri Emerik, snimatelj kuće EMI radio je na albumu punih 700 sati, što je nagrađeno priznanjem za najbolju tehničku produkciju 1968.godine. Snimalo se pet dana nedeljno, od sedam naveče do četiri ujutru, i tako četiri i po meseca! ,, Negde pri kraju svi smo izgubili osećaj za vreme jer je ponekad izgledalo da celoj stvari nema kraja. No Bitlsi nikada nisu bili umorni i zaista mi nije jasno kako su uspevali sve to da izdrže“, prisećao se snimatelj. Snimalo se na četvorokanalnom magnetofonu uz nadzor producenta, slavnog Džordža Martina. ,, Možeš li da napraviš tako da klavir ne zvuči kao klavir?“, bilo je jedno od karakterističnih pitanja prilikom snimanja. Beatlesi su tražili različite tonske kvalitete za svaki instrument uz odabranu vrstu eha, što se odrazilo na neuobičajenu zvučnu kulisu u većini pesama. Efekti su pesme povezali u zaobljenu i dovršenu celinu, zaokružujući neprekinuti konceptualni pristup albumu. Jednostavnost, naivnost i spontanost nekadašnjeg bazičnog rock and rolla tiho se gubila i neprimetno nestajala, ostajući uspomenom na prašnjavoj polici. Znameniti esej Nika Kona to najbolje opisuje:,, Promenili su se, i pošto ih je ostali pop svet držao kao malo vode na dlanu skoro sve grupe promenile su se zajedno sa njima. Uskoro potom nije više bilo pravog rock and rolla, nije više bilo poštenih koještarija“…

Naslovna pesma pojavljuje se dva puta na albumu, u različitoj formi. Duža, grandioznija verzija otvara album, druga, kraća, brža i reskija najavljuje grandiozni završetak ploče i pesmu A day in the life. Čuju se duvači, puno različitih zvukova i šumova u pozadini, gitara… a onda predivna melodija, sjajno producirana i aranžirana i Beatlesi u punom sjaju, onako kako su to samo oni umeli – višeglasni i lirični, u pesmi With a little help from my friends. Glasovno besprekorna i duhovita, u nepretencioznom i samoironičnom uzvođenju Ringo Starra, pesma obara s nogu sve prave pop fanove.

Sledi potom slikanje rečima, verbalno dočaravanje vizuelnog utiska u kultnoj Lucy in the sky with diamonds, u izvedbi Johnna Lennona, glavnog cinika i revolucionara unutar Beatlesa. Zbog različitih mogućnosti tumačenja teksta, otvorenih halucinogenih asocijacija i inicijala u naslovu (L.S.D.) pojavile su se dušebrižničke sumnje ( ah, ti neizbežni moroni!) i tvrdnje da Beatlesi podstiču publiku na konzumiranje narkotika (kod nas je tih godina, srećom, samo religija bila opijum za narod). Lennon, lucidan i sarkastičan, kreativan i smeo, kakvim ga je dragi Bog već bio stvorio, sve je glatko odbio – inspiracija za pesmu krila se unutar jednostavnog dečijeg crteža. Njegov sin Julian prosto je nacrtao devojčicu, sve ostalo plod je kreativne mašte… McCartneyjev pop senzibilitet, melodičnost, pitkost i pevljivost dolaze do punog sjaja u pesmama Getting better, Fixing a hole i She’s leaving home. Nadovezuje se Lennon sa nadrealističnim kolažom Being for the benefit of mr.Kite, dok čovek iz senke, gitarista George Harrison, svojom čudesnom smirenošću i lirikom ponire sa Within you, without you u dubine indijskog misticizma…

…  Pričali smo o prostoru između nas svih

      I o ljudima koji se skrivaju iza zida iluzija

      Nikad ne vide istinu

      A onda je previše kasno kad preminu…

      Pričali smo o ljubavi koju bismo mogli deliti kad je nađemo

      I da damo sve od sebe da je držimo tamo našom ljubavlju

      Našom ljubavlju mogli bismo sačuvati svet kad bi samo znali…

… Pesmom U tebi, bez tebe… otvara se nepregledni kosmos jedne jedinstvene poetike, zaodenute večnom tajnom ljubavi, krilima mistike, odsjajima saosećanja, nesebičnog davanja i spiritualnom svetlošću večnosti… Harison ponire duboko u oniričke slojeve ljudske emotivnosti i izražajnosti, treperenja duše unutar polova postojanja i konačnog čovekovog oslobađanja od okova materijanog i smrtnog, nebitnog i iluzionistički nestvarnog…

…  Pokušaj da shvatiš da je sve u tebi

      Niko drugi ne može da te natera da se promeniš

      I da vidiš da si stvarno samo veoma mala

      I da život protiče u tebi i bez tebe…

… Pričali smo o ljubavi

     Koja je nestala tako hladna

     I ljudi koji stiču svet i gube svoje duše –

     Oni ne znaju da ne mogu da vide – jesi li jedna od njih?

     Kad si videla iza sebe same – onda ćeš možda naći

     Duševni mir čeka tamo…

     I vreme će doći kad vidiš

     Mi smo jedno, i život teče dalje u tebi i bez tebe…

…  Naglašena i prožeta čudesnim zvukom indijskih bubnjeva i hipnotičkim zvucima magičnog sitara, Harisonova poema Within you without you prožima filozofski i duhovno celokupno čovekovo biće, prodirući suptilno u najdublje i najsenzibilnije slojeve čovekove duše i ljubavi skrivene u dubinama srca … u tebi i bez tebe odvija se tajna života, besmrtnosti, večnosti…prostiru se talasi okeana života koje pokreće samo iskrena ljubav oslobođena materijalnih okova mrene stvarnosti, vela koji zaslepljuje i čini čoveka večno zbunjenog, nesretnog,nesavršenog, smrtnog… Harisonov istočnjački misticizam prepliće se sa njegovom setnom lirikom u savršenu harmoniju vanvremenske poetike onostranog i večnog… Sve je tu, unutar nas… Bez nas i sa nama…Potrebna je samo iskrena ljubav i čisto srce da se oslobodimo okova smrtnosti, sebičnosti, mržnje i prolaznosti…Samo su muzika, lirika i ljubav večni i neprolazni… Samo oni nude istinsku i iskrenu, neprolaznu ljubav oslobođenu materijalnih okova i lažnog, ispraznog sjaja posedovanja…

Doziranom količinom ironije McCartney vodviljski izvodi When i’m sixty four, dok pričom o prolaznoj avanturi sa devojkom na parkiralištu Lovely Rita otkriva vlastiti talenat satiričara. Znatno manje inspirativna Good morning, good morning, rutinski strukturisana i nemotivisana slika sivila svakodnevnice u provinciji i već pomenuta, brža i kraća verzija naslovne pesme uvode slušaoca u grandiozno finale albuma. Reč je o produkcijskom remek-delu, pesmi A day in the life, sastavljenoj iz dva dela: Lennonu je nedostajala sredina, a McCartney nije imao početak. Bio je to vanvremenski kreativni spoj nenadmašnog autorskog tandema Lennon-McCartney, pesma prepuna slikovitih asocijacija, prikrivenih značenja… sa orkestarskim klimaksom u sredini i na kraju. Lennon je naprosto osvojio kritičare…

Čitam vesti danas,oh,čoveče

O srećniku koji je uspeo u životu

I iako je vest bila prilično tužna

Pa prosto sam morao da se nasmejem

Video sam sliku

 

Razmrskao je glavu u autu

Nije primetio da su se svetla promenila

Gomila ljudi je stajala i buljila

Videli su njegovo lice ranije

Niko nije bio siguran da li je on bio iz Doma lordova

 

Video sam film danas,oh,čoveče

Engleska vojska je upravo dobila rat

Gomila ljudi se okrenula

Ali ja sam morao da pogledam

Čitao sam knjigu

Voleo bih da te uključim …

 

Probudio se

Ustao iz kreveta,

Provukao češalj preko glave

Sišao dole i popio šolju

I pogledavši primetio sam da kasnim

 

Pronašao svoj kaput

I zgrabio šešir

Stigao na bus u sekundi

Popeo se na gornji sprat i pripalio

A neko je govorio

I utonuo sam u san

 

Laa la la la

La la laa-aah

 

Laa-aah laa

La la laa-aah

 

Čitam vesti danas,oh,čoveče

Četiri hiljada rupa u Blekburnu,Lankašir

I iako su rupe bile prilično male

Morali su sve da ih izbroje

Sada znaju koliko rupa je potrebno da se ispuni Albert Hall.

Voleo bih da te uključim …

U tih sedam minuta finala ploče sažeta su gotovo sva iskustva Bitlsa iz tog perioda: paranoja modernog življenja, aluzije na marihuanu, apstraktno mišljenje kao sredstvo umetničkog oskobađanja, događaji koji su sa žurnalističkom preciznošću ubacivali u sadržaj svoje slike sveta.

Bio je to kratkometražni nadrealistični film ispričan jezikom zvuka, uzbudljiv i neočekivan u obrtima, dramatičan po snazi, ironičan i dvosmislen. Bio je to apsolutni trijumf Beatles ludila i kreacije tandema koji su mnogi smatrali jednim od najboljih u 20.-om veku.

Zamišljeni( sa novim, ,, ozbiljnijim“ frizurama i brkovima) i nedokučivi, u oblacima gandže i izmaglici kiseline Bitlsi su ostali najveći i posle ovog neobičnog izazova. Pionirska uloga, kreativnost i hrabra promenjivost postavili su ih na sam vrh pop-rock Olimpa… Svojom muzikom stvorili su mit, postavši simbol jedne romantičarske decenije, decenije ,, šezdesetih“ čiji su bili stvarni početak i kraj… Za sve nas koji ih istinski volimo, osećamo u srcu i cenimo taj kraj je bio samo nova iskra u beskraju lepote, kosmosa, večnosti i ljubavi… i’d love to turn you on……….

 

By Dragan Uzelac, Apatin 2018.

 

 

 

3 comments

  1. Detroit

    Svakog tjedna jedan poslastica od Dragana Uzelca. Izvanredno. Bilo je to doba nevinosti. Danas se sve reciklira.

  2. peka

    Upravo je nevjerojatno koliki postotak hitova su imali Beatlesi na ukupan broj objavljenih pjesama. Oni su vječni.

  3. ford

    Ovo im je vjerojatno najlošiji album iako je mlogo razvikan. Ima par dobrih, ali i hrpu mekartnijevske tušotine.

Odgovori