Dragan Uzelac: Jim Jarmusch – Noć na zemlji

 

    Sve je teže dobiti podršku za filmove koji su pomalo neobični i nisu toliko predvidljivi, niti zadovoljavaju očekivanja svakoga, a to je lepota kinematografije: otkrivanje novih filmova u svim formama… Postoji usamljenička faza dok pišem scenario, onda jurim pare, a onda sam na brodu s ekipom i tada je uzbudljivo, isrpljujuće i boažnestveno, a onda sam opet sam u sobi za montažu… Čitav proces snimanja filma za mene je kao zavođenje, divlji seks i onda trudnoća(u montaži).

Džim Džarmuš je umetnički superstar sa senzibilitetom odmetnika, neprilagođeni usamljenik i gubitnik koji veruje u stari dobri pank. Iako ga svrstavaju među predstavnike film noira i avangarde, Džarmuš tvrdi da snima komedije i da je njegov omiljeni filmski režiser legendarni komičar Baster Kiton. Džim Džarmuš, senzibilni odmetnik vozi svoj klasični motocikl i živi u Baueriju, leglu pijanaca na Menhetnu. Kao tinejdžer je nosio crno zbog Hamleta, Zoroa i Roja orbisona, a onda su došli pank i Kleš, klubovi i ljubav prema poeziji i bendu Nika Kejva Bad seeds. Verovao je u ideje jednog revolucionarnog, buntovnog pank vremena. I još uvek veruje. Kad je depresivan sluša Sinatrin klasik My way u obradi pank ikone, pokojnog Sida Višisa i legendarnih ,, Sex Pistols“. Tvrdoglavo se drži svoje lične vizije i još uvek se nikome i ničemu nije prodao. I radi još uvek samo ono što želi – uprkos svemu i svima. Čudno izgleda, nonšalantan je, fin, duhoviit, ciničan, zabavan. Novinari su njegovu nakostrešenu pank frizuru nazvali pompadur i tvrde da izgleda kao čovek koji je upravo video duha. Moja kosa nije farbana, naglašava nonšalantno Džarmuš…

Radije bih da uopšte nemam para nego da ceo život isprogramiram tako da ih zaradim. Ne verujem ničemu što je u trendu ili moderno.

    Prvi, sudbinski i nezaboravni deo stvaralaštva jedne kultne autorske ličnosti u svetu modernog, nezavisnog američkog filma završava i zaokružuje antologijski omnibus( ovaj put sastavljen iz pet delova) – Noć na zemlji(1991.), film koji prati događaje u pet različitih gradova sveta, sudbine ljudi koji se voze taksijem pričajući svoje neobične životne priče i prolaze kroz gradove koji svojim značajnim mestima govore o sebi i onome što čini njihov jedinstven duh…

Ovaj turoban film( prepun ironije i crnog humora) svojim dugim kadrovima donosi atmosferu različitih gradova na dva kontinenta. Fotografiju punu ugođaja i mekanih boja uradio je znameniti snimatelj Frederik Elmes( poznat po saradnji s Dejvidom Linčom u klasicima: Plavi somot i Divlji u srcu), uronivši u tamu i spleen svetskih metropola… Od urnebesnih scena Roberta Beninija u Rimu, preko ludila Njujorka i Los Anđelesa i slika savremenog košmara hladnog i užurbanog sveta stranaca, preko oporosti i sarkazma slepe devojke koja se vozi ulicama setnog Pariza do tragikomike koja kulminira u kaurismakijevskom kraju na ulicama zaleđenog Helsinkija, slikama sveta bezdušnosti gde se sve kupuje novcem i gde je otuđenost oduzela svaku čovekovu nadu u humanost i iskrenost, intrigantni i pronicljivi Džarmuš gradi iz ugla nepristrasnog posmatrača sliku modernog sveta, sliku malih, velikih ljudi i njihovih života na margini pozornice bogatih i moćnih… Bio je to fantastičan spoj komedije i drame izražen kroz sjajno napisane dijaloge…

Prvi deo antologijskog omnibusa odigrava se u Los Anđelesu. Poslovna žena dolazi u L.A. i kreće ka Beverli Hilsu… Ona je agent za kasting i traži mlade, talentovane glumice… Na putu do kuće, ona neobičnoj devojci koja vozi taksi (jedinstvena Vinona Rajder) i ponaša se krajnje nekonvencionalno, nudi ulogu na novom filmskom projektu i mogućnost da postane filmska zvezda… Ipak, ponuda je glatko odbijena… Neke druge vrednosti, stav i pogledi na život i svet u očima mlade taksistkinje imaju prioritet od čisto materijalnih i prolaznih… Lucidni Džarmuš svojim ležernim stilom čistog andergraunda spaja na momenat dva suprotstavljena sveta ogoljenog karijerizma i suvog materijalizma, s jedne i nonšalantne nemarnosti i slobode duha, s druge strane, inicirajući šeretsko varničenje relaksirajućeg humora u grotlu moderne civilizacije, urbane džungle noćnog Los Anđelesa…

Nakon Los Anđelesa selimo se u još jedan od simbola urbane Amerike – grad Njujork. Izvesni crnac neuobičajenog imena – Jo Jo, pokušava taksijem da stigne do Bruklina, ali ga sudbina spaja s taksistom Helmutom, početnikom unutar velegradske džungle koja ne prašta… Vozač taksija je stranac iz tadašnje Istočne Nemačke i pokušava da opstane radeći u megapolisu kao taksista… U prigušenoj, setnoj džez atmosferi Njujork prikazuje svoje noćne čari…U beskrajno ležernoj atmosferi unutar koje se odigrava urnebesno duhoviti dijalog dva čoveka i dva čudesno različita sveta(koji se na kraju susreću, zbliženi sličnim sudbinama gubitnika sistema i zbližavaju) odigrava se neodoljivo simpatična njujorška nočna priča jednog taksiste i grada koji pulsira svojim suludim dvadesečetvoročasovnim tempom … Pre svih tu je čuveni, čarobni bruklinski most optočen svetlošću velegrada… Džarmuš prati sudbine malih ljudi, njihove priče s margine… Ja sam klovn, progovora o svojoj neobičnoj sudbini taksista Helmut. Novac mi je potreban, ali mi nije bitan …

Slike moderne Amerike, okupane svetlom neona i spleenom noći zamenjuje sledećom pričom večni Pariz – svojom mirnoćom, večnom tajnovitošću, neodoljivošću, prigušenom setom… Grad ljubavi, romantike, poezije i svetlosti… Ovaj put taksista je crni momak iz Obale Slonovače… Nakon početne nevolje i neprijatne nervoze,on vozi slepu devojku… Zar slepi ljudi ne nose crne naočare?, početno je pitanje jednog od niza crnohumornih, urnebesnih džarmušovskih dijaloga koje postavlja taksista slepoj putnici. Nikad nisam videla slepca!, njen je cinični, šeretski odgovor koji lucidnošću humora boji atmosferu ovog briljantnog filma…Blistavi dijalog, osnažen neverovatnom unutrašnjom dijaloškom energijom koja implodira i eksplodira svakom novom rečenicom i dosetkom, upotpunjava neverovatan ugođaj jednostavnosti i bliskosti ovog džarmušovskog blistavog ostvarenja, esencije andergraunda, njegovog nonšalantnog borbenog stava i lucidnosti… Pored sjajnog, crnog humora film obiluje izvrsnom , melanholičnom muzikom… Vozeći se taksijem, pod okriljem noći, ljudi otkrivaju svoju dušu i poglede na život i svet…

Krećući se uzlaznom, sve humorističnijom i sarkastičnijom linijom jednog sasvim neobičnog, šeretskog ludila buntovnika i otpadnika od materijalistički ustrojenog sveta praznine i bezosećajnosti, Džarmušovim taksijem stižemo do još jednog večnog grada – Rima… A tu štafetnu palicu ludila, urnebesnog dijaloga i crnog humora preuzima nezaboravni Roberto Benini – ovaj put kao taksista, dodajući pun gas ovoj krajnje nekonvencionalnoj storiji o modernom svetu bezosećajnosti, otuđenja, ludila svakojake vrste – cinizma koji ne daje nikakvu šansu ljudskoj saosećajnosti. Sve se odvija u talasima fluktuirajućeg postmodernističkog haosa… Ništa se ne vidi. Mogli bi staviti i jača svetla u Rimu Ovog zida nije bilo juče… Biskup sam u Rimu u 4 ujutro. Kakva nesreća! … ređaju se urnebesne replike kojima nas Benini uvodi u svet grada ljubavi… Njega zaustavlja sveštenik, kreće luda vožnja ulicama noćnog Rima i Beninijeva komična seksualna ispovest pomenutom svešteniku – tu su blasfemične storije o vođenju ljubavi sa bundevom( kao prvo seksualno iskustvo), potom ovcom( koja se zvala Lola), bratovom ženom, zavodljivom Monikom… Na kraju svega sveštenik umire u taksiju od srca… Običan sveštenik, a težak kao kardinal!, reči su unezverenog taksiste koji pokušava da ukloni telo mrtvog putnika…

Neobično putovanje preko sveta taksijem okončava se u gradu Helsinkiju, gradu još jednog genijalnog filmskog stvaraoca – Akija Kurismakija, ništa manje otpadnika, usamljenika, nezavisnog i angažovanog filmskog autora… Duše dva filmska diva susreću se u taksiju koji plovi hladnom, kaurismakijevskom atmosferom dalekog Helsinkija… Ulogu taksiste tumači jedan od kultnih Kaurismakijevih glumaca – Mati Pelonpa… Pijana mušterija zove se Aki, dok je ime taksiste Mika( aluzija na imena braće Kaurismaki)… Dok pratimo priču o gubitku posla, alkoholizmu, beznađu, socijalnom dnu, margini( osenčenu britkim crnim humorom), taksista Mika se nadovezuje još crnjom sudbinom o gubitku prvorođenog deteta… Na kraju filma i života čovek ostaje sam i ponižen u jebenom svetu gde ništa nije besplatno! …

Bio je to kraj jedne nezaboravne Džarmušove stvaralačke dekade i niza filmova koji će mu vremenom doneti kultni status. I mada je usledio niz ništa manje značajnih filmova, početna magija ostala je do dana današnjih nedodirnuta i obeležena neobičnim sjajem u tami poput dalekih zvezda u svetu pokretnih slika…

   Sve je teže dobiti podršku za filmove koji su pomalo neobični i nisu toliko predvidljivi, niti zadovoljavaju očekivanja svakoga, a to je lepota kinematografije: otkrivanje novih filmova u svim formama… Postoji usamljenička faza dok pišem scenario, onda jurim pare, a onda sam na brodu s ekipom i tada je uzbudljivo, isrpljujuće i boažnestveno, a onda sam opet sam u sobi za montažu… Čitav proces snimanja filma za mene je kao zavođenje, divlji seks i onda trudnoća(u montaži).

  

2 comments

  1. Film sam gledao. Preporučujem na isti način kao i Uzelac.

  2. Uzelac svojim radovima ispunjava svrhu- da potakne čitatelja na gledanje i slušanje, da provjere njegove navode.

Odgovori