Globalna pobuna mladih: Od studentskog pokreta u Srbiji do talasa protesta širom sveta
Još nismo dostigli trenutak poput onog iz 1968. godine, kada su studenti na Sorboni zapalili fitilj krize koja je na kraju dovela do pada vlade Šarla de Gola.
Ipak, krajem 2026. godine, počevši od simboličnog čina mladih Francuza koji su se popeli na Julski stub na pariskom Trgu Bastilje, svet svedoči najvećem talasu studentskih protesta u poslednjih šezdeset godina.
Kada su italijanski studenti potom okupirali jednu srednju školu u Rimu, svoje zahteve za promenama započeli su rečima: „Kao u Francuskoj“. Demonstracije mladih sada se šire od Indije, gde je vlada odgovorila represivnim merama na pokret „Bubašvaba“, do Albanije, gde studenti, nakon gotovo pet meseci provedenih na ulicama, zahtevaju ne samo iskorenjivanje korupcije već i smenu vlasti.
Srbija kao globalni presedan
Ipak, najznačajniji talas protesta dogodio se u Srbiji, gde je Studentska lista kandidata za parlamentarne izbore uspela ne samo da smeni dugogodišnju vlast, opterećenu optužbama za korupciju i povezanost sa organizovanim kriminalom, već i da osvoji izborni mandat. Sada je na pragu formiranja nove vlade. Nešto takvo se do sada nikada nije dogodilo, navodi u analizi za Gardijan Gordon Braun, koji je bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva od 2007. do 2010. godine, a trenutno obavlja funkciju specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za globalno obrazovanje.
Studentska lista ne menja samo političko rukovodstvo Srbije već popularizuje i nove metode organizovanja. Ona gradi sistem za izbor kandidata koji ne dolaze iz sopstvenih redova, primenjujući metode poput otvorenih javnih skupština sa delegatima koji se rotiraju, kao i specijalizovanih radnih grupa.
Kako pokazuje analiza njihovih internih pravila, kandidate je izabralo ukupno 85 studentskih skupština. Rezultati tog procesa često su iznenađujući. Tako, na primer, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić nije izabran za kandidata uprkos tome što je dugo podržavao studentski pokret i što su mnogi očekivali da će imati značajnu ulogu u budućoj vlasti.
Hrvatski filozof Srećko Horvat uporedio je Studentsku listu sa Pariskom komunom iz 1871. godine, smeštajući ovaj pokret u širu tradiciju neposredne demokratije i kolektivnog samoorganizovanja. Međutim, načini prikupljanja finansijskih sredstava u potpunosti su prilagođeni savremenom dobu – prema navodima, tokom izborne kampanje prikupljeno je gotovo dva miliona evra (1,7 miliona funti), zahvaljujući donacijama više od 26.000 pojedinaca.
Globalna slika otpora
Talasu protesta mladih prethodili su masovni pokreti u Keniji 2024. godine, kao i protesti širom Nepala, Indonezije, Filipina, Madagaskara, Maroka i Perua tokom 2025. godine. Ostaje da se vidi u kojoj meri će se srpski model organizovanja na lokalnom nivou odraziti na omladinske pokrete u drugim zemljama.
Ipak, kako ističe Olivije Ertšajd, viši predavač na Univerzitetu u Nantu, „u središtu svega nalazi se osećaj pripadnosti i društvene povezanosti mladih“. Društvene mreže danas aktivno doprinose stvaranju osećaja povezanosti i zajedničkog identiteta među demonstrantima, ali i podstiču dalji zamah protesta.
Tokom septembra i oktobra protesti mladih održani su u Belgiji, Austriji, Grčkoj i Italiji zbog finansiranja obrazovanja; u Nemačkoj zbog pretnje uvođenja obaveznog služenja vojnog roka; a u Španiji i Portugalu zbog nedostatka pristupačnog stanovanja. Protesti su se proširili i daleko izvan Evrope:
- U Indoneziji su demonstracije mladih usmerene protiv zagađenja životne sredine.
- U Argentini se protestuje protiv mera štednje.
- U Čileu i Kolumbiji protesti su izazvani smanjenjem izdvajanja za finansiranje određenih oblasti.
Prošlog vikenda u Nemačkoj, grupa pod nazivom „Gen Z regelt“ organizovala je demonstracije u čak 21 gradu. Protesti će se tokom ovog meseca samo intenzivirati. U Australiji su za 12. novembar planirane velike studentske demonstracije, dok studentski sindikati u Velikoj Britaniji i Italiji pripremaju zajednički dan protesta 20. novembra zbog sve većih troškova obrazovanja.
Dublji uzroci: Ekonomija, veštačka inteligencija i generacijski jaz
Pre nekoliko godina pisao sam o novoj generaciji mladih aktivista — o učenicama iz Bangladeša koje su se borile protiv prisilnih dečjih brakova i proglasile pojedine oblasti „zonama bez dečjih brakova“, kao i o mladima iz Nigerije i drugih afričkih zemalja koji su zahtevali pravo na obrazovanje.
Međutim, aktuelne pobune mladih imaju sasvim drugačije razmere. One izbijaju u novom i opasnijem globalnom okruženju i predstavljaju izazov vlastima zbog čitavog niza pitanja koja daleko prevazilaze samo obrazovanje. Mladi se suočavaju sa krizom nezaposlenosti koju podstiče razvoj veštačke inteligencije. Trpe posledice preusmeravanja javne potrošnje u korist starijih generacija i ograničene dostupnosti obrazovanja. Istovremeno, suočavaju se sa stambenom krizom i vladama koje umanjuju značaj klimatske vanredne situacije i međugeneracijske pravde.
Kriza zapošljavanja mladih samo će se produbljivati. Broj oglasa za poslove namenjene diplomcima univerziteta u Velikoj Britaniji, objavljenih na jednom od velikih portala za zapošljavanje, opao je sa oko 180.000 pre četiri godine na svega 50.000 danas. Smatra se da je veštačka inteligencija jedan od faktora koji doprinose ovom padu. Broj zaposlenih mladih od 18 do 24 godine u visokotehnološkom sektoru smanjen je za trideset odsto između decembra 2019. i decembra 2025. godine, dok je sam sektor u istom periodu zabeležio rast od 33 odsto.
Zbog toga je, dok se britanska vlada priprema da objavi rezultate analize stanja zapošljavanja mladih, od presudne važnosti da se gotovo milion nezaposlenih mlađih od 25 godina uključi u svet rada. Prioritet bi trebalo da budu programi obuke koji prethode stručnom osposobljavanju i pripravničkom stažu, ponovno uvođenje novčanih dodataka za izdržavanje učenika tokom školovanja, kao i temeljna reforma sistema socijalnih davanja koji ne odgovara potrebama mlađe generacije.
Međutim, ovo je problem sa kojim se suočava čitav svet. Zbog sve većeg javnog duga i vrtoglavog rasta izdataka za odbranu i subvencije za energente, vlade su se našle u toliko ograničenom fiskalnom prostoru da će teško uspevati da obezbede sredstva potrebna za ispunjavanje očekivanja mladih. Veliki deo javne potrošnje odlazi starijim generacijama, zbog čega obrazovanje i univerziteti ostaju uskraćeni za neophodna sredstva.
U zemljama OECD-a, oko polovine ukupnih izdvajanja za zdravstvo i socijalnu sigurnost namenjeno je starijim osobama, odnosno ljudima starijim od 65 godina, iako oni čine svega 18,5 odsto ukupnog stanovništva. U ovoj računici najveću stavku predstavljaju penzije, koje čine 38 odsto ukupnih socijalnih davanja. Međutim, razumljivo je i da značajan deo zdravstvenih troškova odlazi na stariju populaciju.
Istovremeno, mladi danas raspolažu znatno manjim udelom prihoda nego prethodne generacije, zbog čega su se jazovi u prihodima i bogatstvu između mladih i starih dodatno produbili.
Vreme je da se sve ove pojave sagledaju kao deo iste celine. Valeri Beke, sociološkinja sa Univerziteta CY Cergy Paris i koautorka knjige „Geopolitika mladih: Angažovanje i (e)mobilizacija“ (Geopolitics of Youth: Engagement and (e)Mobilisation), upozorava da protesti prerastaju u širi društveni pokret. „Nejednakosti postoje na svim nivoima“, kaže ona, „a jazovi između različitih društvenih grupa postaju sve veći.“
Povodi za demonstracije razlikuju se od zemlje do zemlje, ali je suština nezadovoljstva gotovo identična. Mladi smatraju da su obećanja da će živeti bolje od generacije svojih roditelja već prekršena — i za takav stav postoje ozbiljni argumenti.
Sama liberalna demokratija danas se nalazi na ozbiljnom ispitu.
