Pre svega članovi Baršunastog podzemlja bili su veliki pesnici metropole. Njihova je poezija stalna referenca na degradaciju modernog života, na otuđenost grada, na egzistencijalni očaj hronične usamljenosti, na moralno i fizičko nasilje koje deli cela populacija modernih gubitnika. Muzika Velvet Undergrounda, iako uronjena u beznađe zabačenih uličica, takođe je droga za preživljavanje na tim mestima. Njihovi su tekstovi himne seksualnoj devijantnosti i zavisnosti o drogama, koje doživljavaju više kao čudesne i katarzične rituale nego hedonističko ponašanje. Njihova muzika utelovljuje taj osećaj bede. Ali budući da je to takođe velika poezija, pretvara bedu u weltanschaung (pogled na svet), transformiše život na Lower East Sideu u danteovske vizije gde su raj i pakao jedno te isto. Velvet Underground peva i trijumfalno izvinjenje i pogrebnu tužbalicu ovog strašnog i zavodljivog sveta. Njihova je muzika bila alarmantna i uznemirujuća buka koja ima istu funkciju kao ritualna muzika primitivnih kultura: svaki pojedinac prvo prepoznaje ambijent, zatim postaje sudionik, a na kraju postaje protagonista. Ali, taj je zvuk ujedno i vizuelizacija haosa, magle iz koje izranja privid boljeg sveta, vezan uz filozofiju koja graniči s hinduizmom i zenom. Njihova muzika ima veličanstven smisao, čak i kada je svedena na najskromnije zvukove.
Sweet Jane grupe The Velvet Underground otvorena je za višestruka tumačenja, ali mnoge analize se fokusiraju na temu života i percepcije, pri čemu Sweet Jane predstavlja neuhvatljiv, muzi sličan ideal ili osećaj života punim plućima. Ona suprotstavlja svakodnevne živote likova poput Džeka i službenika živopisnom životu rok zvezde, sugerišući da istinsko ispunjenje dolazi iznutra i uvažavanja sadašnjeg trenutka. Dok neke teorije povezuju Sweet Jane sa heroinom, većina analiza je vidi kao bekstvo od društvenih ograničenja i pronalaženje slobode, bez obzira da li je neko bankar, službenik ili muzičar.
Standin' on a corner
Suitcase in my hand
Jack's in his car, says to Jane, who's in her vest
And me, I'm in a rock 'n' roll band
Ridin' in a Stutz Bearcat, Jim
You know those were different times
All, all the poets studied rows of verse
And those ladies, they rolled their eyes
Sweet Jane, oh
Sweet Jane, oh, oh
Sweet Jane
I'll tell you somethin' of Jack, he is a banker
And Jane, she is a clerk
And the both of them save their moneys
And when, when they come home from work
Ooh, sittin' by the fire, ooh
The radio just played a little classical music that jam
The march of the wooden soldiers
All you protest kids, you can hear Jack say
Get ready ya
Sweet Jane, ah, come on baby now
Sweet Jane
Sweet Jane
Some people like to go out dancing
And other people, they have to work, just watch me now
And there's always some evil mothers
Well they gonna tell you that everything is just of dirt
You know that women never really faint
And that villeins always blink their eyes, ooh
And that you know children are the only ones who blush
And that life is just to die
But anyone with or had a heart, oh
They wouldn't turn around and break it
And anyone who ever played the part, oh
They wouldn't turn around and hate it
Sweet Jane, oh-whoa
Sweet Jane
Sweet Jane
Heavenly wine and roses
Seem to whisper to her when he smiles
Heavenly wine and roses
Seem to whisper to her, hey, when she smiles
La, la, la, la-la-la
La, la, la, la-la-la
La, la, la, la-la-la
La, la, la, la-la-la
Sweet Jane
Sweet Jane
Sweet Jane
Sweet Jane
Sweet Jane
Sweet Jane
Slaveći zavisnost o drogama i devijantni seks, Velvet Underground otkrio je potpuno novu kategoriju hedonističkih rituala. Njihovi su albumi evocirali danteovsku viziju u kojoj je granica između pakla i raja bila zamagljena. Te su pesme bile jedinstvene i po načinu na koji su spajale pogrebnu elegiju i trijumfalnu himnu: bile su strašne i zavodljive u isto vreme. Semiotički gledano, te su pesme činile znakove pomoću kojih je stvarnost kodirana u zvukove: metropola je svedena na beskrajno pulsirajuću buku, svakodnevni život sveden je na nesvesni delirijum, a sve, i javno i privatno, zamagljeno je čistim, frojdovskim libidom. Hiperrealizam Velvet Undergrounda izobličio je um koji je neprestano bio u rukama droge i izopačenih fantazija. U isto vreme, njihova je muzika bila vizionarski haos iz čije se magle mogla uzdići fatamorgana boljeg sveta. Njihova je muzika uvek bila veličanstvena, čak i kad su tonuli u dubine gađenja.
Iritantnom činjenicom može se smatrati podatak da je interesovanje publike i kritike za kultni newyorški rock and roll bend The Velvet Underground vremenom sve više opadalo - što je bend više napredovao okolnosti su bivale sve beznadežnije. Kada je došlo vreme da The Velvet Underground napravi svoj četvrti album (ispostaviće se i poslednji album sa Lou Reedom) bend se bukvalno raspadao.
Naziv albuma – Loaded (Natovaren, Nakrcan) je bio referenca na činjenicu da su diskografska kuća i frontmen Lou Reed i menadžer Steve Sesnick želeli hitove, kasnije je objasnio basista Doug Yule. Album je bio “nakrcan” hitovima(ironična opaska).
Uprkos poletnosti i kreativnosti koji su uloženi u sve Velvet albume, uključujući i poslednji album Loaded (poslednji sa Reedom, Morrisonom i Tuckerovom, nakon kojeg je, godine 1973., objavljen album Squeeze, zahvaljujući jedinom originalnom preostalom članu benda Douglasu Yulu), 1970. koji donosi makar još jedan rock klasik - Sweet Jane (božanstvena Reedova stvar, neodoljivo gitarsko Lou Reed rolanje karakterističnog, sugestivnog vokala, sjajan riff koji se ponavlja i nosi pesmu koja je nastala kao njegov nadrealni pogled na život rock zvezde i koja je predstavljala Reedov poslednji pokušaj da napiše hit za Velvete), stvari se nisu promenile nabolje. Navodeći razočaranje njihovim nedostatkom napretka, Lou Reed je napokon napustio Velvete krajem avgusta 1970., ubrzo nakon završetka njihove dugotrajne rezidencije u njujorškoj dvorani Max's Kansas City. Razočaranje činjenicom da je njegov revolucionarni arthouse bend sveden na slaganje pop hitova u studiju bilo je više nego dovoljan razlog odlaska. Takođe je izrazio ljutnju zbog konačnog miksa Loaded, za koji je tvrdio da je bio ponovo montiran i sekvenciran bez njegovog pristanka.
Sweet Jane jedno je od onih višeznačnih umetničkih dela (esencijalnih rock and roll numera koje nikada ne blede, već osvetljavaju put novog nadahnuća i kreacije generacijama stvaraoca koji dolaze kroz vreme da prenesu taj besmrtni duh muzike i energije koje život znače) koja u jednom, vrtoglavom bljesku, uspevaju otkriti svet kao nešto mnogo čudnije, dublje i bogatije nego nam se u prvi mah čini. Lou Reed ne samo da ovom moćnom pesmom osvetljava našu svakodnevnicu, već je i oblikuje na jedinstven način, dajući joj pun smisao... Obožavaoci Lou Reeda pridržavaju se nekoliko verzija tumačenja glavne ideje pesme Sweet Jane. Neki veruju da se radi o drogama (marihuana se u slengu zove Mary Jane). Drugi smatraju da je reč o alter egu autora. Mnoge progoni rečenica o Jacku u korsetu, što ih navodi na razmišljanje o transseksualcima iz okruženja Andyja Warhola. A neko tvrdi da je Jane samo utelovljenje Lou Reedove umetničke muze. U svakom slučaju, mogućnost tumačenja značenja Sweet Jane dodaje začin ovoj moćnoj rock and roll kompoziciji.
Kojem žanru zapravo pripada The Velvet Underground? Neki kažu punk, neki alternativa, neki eksperimental. Bilo je sve to i ništa od toga – The Velvet Underground, kakav je izvorno nastao, nedvosmisleno bi imao isti prezir prema konvencionalnim etiketama kao Lemmy Kilmister iz Motorheadove slave (usput, Lemmy kaže da se više identifikuje s punkom nego s metalom). Najispravniji identitet koji je široko prihvaćen je protopunk ili inspiracija za punk. Iako nisu imali punk zvuk kakav se danas shvata, doneli su karakteristike rock muzici (agresivan stav, buntovnički duh, ideje protiv establišmenta i namerno grub i minimalistički zvuk) koje su od tada postale obeležja punka.
Kada su Velveti (poslednji put predvođeni Lou Reedom) u aprilu 1970. ušli u njujorški Atlantic Recording Studios (provevši prethodnu, 1969. godinu pretežno na turneji koja će doneti niz impresivnih live zvučnih zapisa) kako bi započeli sesije za album Loaded, Reed je bio prilično umoran od svog underground statusa. Osim toga, izdavač je od njega tražio nešto komercijalnije (album krcat hitovima!?..., upravo ono protiv čega su se Velveti od samog početka borili, čuvajući vlastiti revolucionarni, nezavisni duh). Niti jedan album benda nije se posebno dobro prodao, a većina zemlje imala je problema sa sluhom oko noise rocka Velvet Undergrounda. Dakle, uzimajući u obzir nežnije tonove albuma The Velvet Underground(upliv benda u mirnije folk-rock vode i znatno melodičnije, introspektivne melodije Lou Reeda kao neprikosnovenog predvodnika grupe), Reed je tada smanjio uticaj feedbacka, distorziju, stihove na temu seksa i droga, nedokučive stihove i opšti osećaj anarhije koji se provlačio kroz prva dva albuma benda. Kako je Reed tada samo napola u šali rekao, ploča bi bila krcata hitovima. I doista, Loaded je bio oštar, koncizan rad koji je zvučao sjajno sa barem još dva velvetovska klasika - Sweet Jane i Rock & Roll. Bio je to album okrenut gitarskom, indie pop klasicizmu u numerama poput Head Held High, Who Loves The Sun,Cool It Down, Cowboy Bill, I Found A Reason..., sa barem još jednom veličanstvenom baladom – New Age.
Stojim na uglu,
Kofer u ruci
Džek je u korsetu, a Džejn u prsluku,
A ja, ja sam u rokenrol bendu, hah!
Vozim se u Stutz Bearcat-u, Džime
Znaš, to su bila druga vremena!
I pesnici su učili pravila strofe,
I one dame kolutale očima
Slatka Džejn! Uou! Slatka Džejn, oh-oh-a! Slatka Džejn!
Reći ću ti nešto
Džek je bankar
A Džejn službenik
Oboje štede novac, ha
I kad, kad dođu kući s posla
Sedeći pored vatre, ou!
Radio svira
Klasičnu muziku, Džime
"Marš drvenih vojnika"
Svi vi deca s protesta
Čućete Džeka kako govori "Spremite se", ah!
Slatka Džejn! Hajde, mala! Slatka DŽejn! Oh-oh-a! Slatka Džejn!
Neki ljudi vole da izađu i plešu
A drugi moraju da rade, gledaj me sad!
Ima čak i zlih majki
One će ti reći da je sve prah
Znaš to, žene se nikad ne onesveste
I ti zlotvori uvek trepću, uu!
I ta, znaš, deca, su jedini koji crvene!
I to, da živiš da umreš!
I da svako ko je imao srce
Ne bi se okrenuo i slomio ga
I svako ko je igrao ulogu
Ne bi se okrenuo i zamrzio je!
Slatka Džejn! Ou-ou-ou! Slatka Džejn! Slatka Džejn!
Rajsko vino i ruže
Čini se da joj šapću kad se smeje
Rajsko vino i ruže
Čini se da joj šapću kad se smeje
Rajsko vino i ruže
Čini se da joj šapću kad se smeje
La lala lala la, la lala lala la
Slatka Džejn
Klasik Lou Reeda & Velveta – Sweet Jane, počinje prelepom gitarskom deonicom, zvučeći lirski i transcendentalno. Muzika s drugog sveta kao da nas prenosi u drugo vreme i mesto. Zatim, dok se poslednje note uvoda još uvek stišavaju, glavni riff pesme započinje svoju upornu, zahtevnu privlačnost. Lou Reed ulazi s vokalom, zvučeći ulično i konverzacijski. Prva strofa počinje, naizgled, posmatranjem ulične scene iz prve ruke. Pevač je navikao na život na ulici, budući da stoji na uglu noseći kofer sa sobom. Predstavljeni su Jack i Jane. Opisana je njihova odeća, iako se opažanje Jacka u korsetu treba shvatiti metaforički. Sledeći redak dolazi kao iznenađenje jer, umesto da opisuje vlastitu odeću, pevač sebe opisuje kao da je u nečemu sasvim drugom: rock'n'roll bendu. Opšti utisak je da su Jack i Jane prilično konvencionalni i strogog stava, dok je pevač moderniji i oslobođeniji.
Kroz celu pesmu, Reed koristi razne efekte kako bi njegove reči delovale konverzacijski, a ne uštogljeno poetski. Prvi od njih je povremeno upućivanje svojih komentara nekome po imenu Jim. Spominjanje modela automobila koji se više ne proizvodi eksplicitnije se odnosi na drugo vreme i mesto. Pevač razmišlja da su stvari tada bile drugačije, da je poezija bila cenjeno muško zanimanje i da su žene igrale romantičnije pasivniju ulogu, za razliku od poslovnog ponašanja Jane u potkošulji. Sveukupno, čini se da je tema prve strofe uloge koje igramo i slike koje projektujemo. Pevač uspeva istaći razlike između muškog i ženskog, konzervativnog i oslobođenog, starog i novog. Uvek je lakše videti ljudsko ponašanje u smislu uloga kada se osvrnemo na ranija vremena, pa ovaj retrospektivni pogled olakšava Reedu da razjasni svoje namere. Refren nas vraća na odnos između muškarca i žene i ogoljuje taj odnos do gole kosti, jednostavnim ponavljanjem od dva sloga.
Druga strofa nam daje bliži pogled na Jacka i Jane. Imajte na umu da ovaj novi prikaz Jacka i Jane uključuje lične podatke o paru koje prolaznici na ulici nisu mogli znati o ovo dvoje. Učinak je produženo sanjarenje pevača o tome kakvi bi im životi mogli biti, na temelju slika koje predstavljaju. Ponovno su predstavljeni kao direktni i konvencionalni, do te mere da izgledaju smešno. Preostali stihovi sada otkrivaju mnogo složeniji svet od onog koji predstavljaju plitke usporedbe na početku pesme. Reed tvrdi da postoje zli ljudi koji će nam reći da je život besmislen. Ali zatim nastavlja opisivati te iste ljude kao da kažu da nijedna uloga koju igramo nije istinita i autentična. Ponovo koristi ponašanja iz prošlosti kako bi jasno dao do znanja da su to delovi donekle proizvoljnih uloga, određenih vremenom, mestom i modom: žene koje se onesveste, zlikovci s nepomičnim pogledima, odrasli koji crvene. Ponovo, prva dva stiha snizila su našu odbranu, uljuljkala nas da mislimo da je naša cool moderna urbanost autentičnija od smešnih uloga koje igraju Jack i Jane. Ali sada Reed odjednom dovodi u pitanje ove jednostavne pretpostavke, sugerišući da je zlo sumnjati u stvarnost ovih poza. Poslednji stih naglašava ozbiljnost ovih problema, rekavši da ako izgubimo veru u uloge koje igramo, onda je jedina svrha života samo umreti.
Pesma nas ostavlja s neodgovorenim pitanjima. Ko je bio taj maskirani pevač? Je li on bio onaj cool, moderni rocker kakvim se isprva činio? Ili je bio konvencionalni pesnik koji proučava pravila stiha? Poznavajući Reedovu povest, odgovor je da je bio oboje. I je li on zaista bio pesnik i rock muzičar ili je samo glumio ulogu, radio posao, ulagao vreme? Odgovor je opet da su oba odgovora istinita. I jesu li uloge koje igramo samo glupe konvencije ili su dublji odrazi naših pravih identiteta? Istina, sugeriše Reed, jeste da su uloge koje igramo jednako neodvojivi delovi naših ljudskih identiteta kao i naše misli, naši snovi i sve vrednosti koje cenimo. Uklonite ih i celo tkivo našeg postojanja počinje se odmotavati. I kakvu ulogu umetnik igra u svemu tome? Je li on posmatrač ili aktivni sudionik? Odražava li njegov rad samo stvarnost kakva jeste - ili na neki način pomaže u njezinom stvaranju? Jer ako umetnost pomaže definisati i dati vrednost ulogama koje igramo - kao što ovo delo nesumnjivo čini - onda ne oblikuje li ona samu prirodu naših života? Ako smo svi glumci na pozornici, ko je onda dramatičar i šta mu dugujemo?
Slatka Džejn jedno je od onih umetničkih dela koja u jednom jedinom, vrtoglavom bljesku otkrivaju svet kao nešto daleko čudnije, dublje i bogatije nego što se obično čini. To je delo koje ne samo da baca svetlo na naše svakodnevne živote, već ih i oblikuje, daje im smisao. Ako postoji viša funkcija za umetnost - ili bolji primer njezine izvedbe - onda ih još nisam pronašao.
Postoji nekoliko ideja o tome kako je Lou Reed stvorio Slatku Džejn. Neki misle da su ime i lik temeljeni na bivšoj devojci koja je postala zavisna o drogama i da Reedova spoljašnja zapažanja odražavaju pokušaj voljenja nekoga u vrtlogu zavisnosti. Druga priča kaže da je Reeda inspirisao film koji je prikazivao devojčicu kako se igra pištoljem; smatrao je da je vredno istražiti kontrastne slike nevinosti i nasilja. Tekst ove zarazne pesme se ponekad čini kao doslovna priča o tri stvarna lika. Međutim, kako pesma napreduje, ona zalazi u nešto mnogo mračnije i simboličnije. Obožavaoci već dugo pokušavaju rastaviti Sweet Jane, teoretišući da se radi o drogama, rock ‘n’ roll načinu života ili kritici društvenih očekivanja.
Prve strofe pričaju priču o sretno pripitomljenom paru, dok kasnije strofe promišljaju ljudsku bol i patnju. Kao da žele dodatno zakomplikovati interpretaciju, The Velvet Underground snimili su mnoge verzije pesme, menjajući redosled stihova ili menjajući manje detalje. Jednostavno, to je pesma koja prkosi interpretaciji. Slatka Džejn istražuje mnoge teme dok neimenovani narator posmatra par po imenu Jack i Jane. Narator možda potiče iz drugog doba od para; opisuje ih kako nose staromodnu odeću i voze se u Stutz BearCatu, bleštavom automobilu popularnom 1920-ih. U nekim aspektima, čini se da su Jane i Jack staromodni, sretan par. Jack radi kao bankar, a Jane kao službenica. Svake večeri sede ispred kamina u svom udobnom domu i slušaju klasičnu muziku na radiju. Ali Slatka Džejn takođe sugeriše promene u staromodnom, konzervativnom prikazu ovih likova. Pre svega, čini se da se oblače u drugu osobu - muškarac koji nosi korset, neki su istakli, nije tradicionalna odeća (iako barem jedna zabeležena verzija menja njihovu odeću, stavljajući Jacka u prsluk).
Obožavaoci su dugo bili podeljeni oko lika Jane. Neki misle da je ona doslovni lik - možda starija, konzervativna žena kojoj preti sve veća popularnost rock n' roll načina života. Drugi misle da bi Jane mogla biti aluzija na droge. Jane ili Mary Jane bio je uobičajen način personifikacije droga u rock industriji. Iako je istina da su članovi Velvet Undergrounda bili poznati kao teški zavisnici o drogama, niko nikada nije potvrdio je li prikaz tačan. Druga teorija je da Jane nije ni stvarna žena niti konkretna referenca na bilo šta. Umesto toga, ona utelovljuje inspiraciju ili kreativnost; u nekom smislu, ona je muza za protagonistu u rock n' roll bendu.
The Velvet Underground snimili su nekoliko verzija pesme Sweet Jane, svaku s manjim razlikama. Najznačajnije su bile dve verzije, originalna iz 1970. i kasnija snimka nastupa uživo iz 1972. Niko od članova Velvet Undergrounda - a zasigurno ni sam Lou Reed - nikada nije razjasnio pravo značenje pesme Sweet Jane. To je prepušteno generacijama njihovih obožavaoca da ga protumače. Međutim, Reed bi bio prvi koji bi rekao da osećaj nadmašuje pravo značenje. Na taj način značenje pesme Sweet Jane nije toliko važno koliko emocije koje ona izaziva.
