Charles Bukowski: Devojke koje smo pratili kući

Devojke koje smo nekad pratili kući
sada su dame sa torbama,
ili je jedna od njih ona sedokosa
stara vrana
koja te zveknula
štapom.

Devojke koje smo nekad pratili kući
sede na guskama u staračkim domovima,
igraju šaflbord u parkovima.

Ne rone više u
talase sa belim kapama,
te devojke koje smo pratili kući,
ne mažu više svoja tela uljem ispod sunca,
ne lickaju se više pred lepim ogledalom,
te devojke koje smo pratili kući.

Te devojke koje smo pratili kući
negde su otišle,
neke zauvek,
a mi koji smo ih pratili?

Mrtvi u ratovima,
mrtvi od infarkta,
mrtvi od neutoljenjih čežnji,
naši snovi su tv-snovi,

a nekoliko nas,
tako malo nas pamti
devojke koje smo pratili kući
kada sunce kao da je uvek sijalo.
Kada se život kretao tako nov i
neobičan i prekrasan u
svetlim haljinama.

Ja pamtim.

poezijanoci

2 comments

  1. Godi ova brutalnost. Istina je u njoj.

  2. Istina je temelj poezije, makar bila spakirana u formu laži.

Odgovori