Srpska posla: Preokret nesvrstanih

Ako Srbija zaista “deli vrednosti nesvrstanih”, i ako je gospodin predsednik zaista “duboko uveren da će Pokret nastaviti da se bori za te ciljeve” – zašto Srbija jednostavno nije članica? Kako to da je na samitu u Beogradu samo posmatrač, baš kao i, štajaznam, Hrvatska?

Nadahnuti domaćin – Aleksandar Vučić (foto Russian Foreign Ministry/Newscom/PIXSELL)

Dobrodošli kući! – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za divovskim astalom ispred stotinu dvadeset šarenih zastava, disciplinovano postrojenih uz zidove Hale 11 Beogradskog sajma, pozdravljajući članove stotinak državnih delegacija okupljenih na svečarskom Samitu nesvrstanih, organizovanom povodom šezdesete godišnjice prvog samita, održanog septembra 1961. u Beogradu.

“Srbija kao pravni naslednik Jugoslavije, osnivač Ujedinjenih nacija i Pokreta nesvrstanih, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi. Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret bio je mir, a Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir. Mir je osnov za razvoj saradnje, pa i Agenda održivog razvoja UN 2030. ističe tri principa: mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava. Svet dijaloga, kompromisa i mira i dalje je moguć”, rekao je Vučić ispraćen toplim aplauzom belosvetskih i trećesvetskih ministara, pa se okrenuo Ivici Dačiću.

– Koliko?

– Pet – odgovorio je Dačić. – Pet puta u tri rečenice.

– Sunce ti jebem – zadovoljno je Vučić plesnuo svog posilnog po obrazu. – To je svetski rekord.

Tako je, eto, u retko zabavnom obrtu predsednik Srbije, oborivši svetski rekord u učestalom pominjanju “mira” po glavi rečenice, svečano otvorio beogradski Samit nesvrstanih, pa učtivo zahvalio na pažnji, lagano kimnuo glavom, ustao od stola, zakopčao sako i krenuo prema izlazu iz hale.

– Čekaj, gde ćeš ti? – pitao ga je zbunjeni predsednik Republike Gane Nana Ado Dankva Akufo-Ado. – Sad će preko skajpa da se obrati predsedavajući iz Azerbajdžana, pa će plenarna sesija.

– Tačno, ali Srbija nije članica.

– Srbija nije članica nesvrstanih?! – iznenadio se ovaj.

– Ne, ne – nasmejao se Vučić. – Mi smo ovde samo u statusu posmatrača.

Tako je, eto, u retko zabavnom obrtu ispalo da Republika Srbija, domaćin svečanog samita povodom šezdesete godišnjice Pokreta, uopšte nije članica nesvrstanih, već je u Beogradu samo u ulozi – posmatrača. Ispostavilo se, naime, da je Srbiji, kao i ostalim državama nastalim raspadom zajedničke bivše države, članstvo u nesvrstanima isteklo još nakon onog nesrećnog samita u Indoneziji 1992., kad je predsednik Dobrica Ćosić, nominalno još uvek predsedavajući Pokreta, iz Londona telefonski uveravao cenjeno članstvo da je SR Jugoslavije legalni naslednik SFRJ, a suspendovana se srpsko-crnogorska delegacija pod međunarodnim sankcijama posramljena iz Džakarte vraćala preko Budimpešte, pa autobusima do Beograda.

Stvar, kako vidite, može da bude prilično zbunjujuća. Ako je, naime, Pokret nesvrstanih stvarno “uvek bio i ostao simbol slobodoljubivog dela sveta, spremnog da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet”, kako je u nadahnutom govoru dobrodošlice rekao Aleksandar Vučić – ako Srbija zaista “deli vrednosti nesvrstanih”, i ako je gospodin predsednik zaista “duboko uveren da će Pokret nastaviti da se bori za te ciljeve” – zašto Srbija jednostavno nije članica?

Ne, bez zajebancije: ko joj to brani? Koje su se to “vrednosti” ili “ciljevi” isprečili između nje i nesvrstanih? Kako to da je Srbija na samitu u Beogradu samo posmatrač, baš kao i, štajaznam, Hrvatska?

– Posmatrač?! Srbija je posmatrač? – nije gospodin Akufo-Ado prestajao da se iznenađuje.

– Jeste. Od jula ove godine.

– Pa gde ćeš sada? – pitao ga je zbunjeni predsednik Gane.

– Idem da predam raport Lavrovu, ne sme Rusija da čeka – odgovorio je predsednik Vučić, pa se okrenuo Dačiću i potapšao ga po glavi. – Ivica će da ostane da posmatra.

Tako se, eto, u retko zabavnom obrtu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tek što je u pozdravnom govoru podsetio na “osnovnu ideju oko koje su se okupili naši prethodnici” – posvećeni borci pokreta, kako mu samo ime kaže, otpora američko-ruskoj blokovskoj podeli sveta – otrčao da se pokloni ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu. “Zahvalio sam na podršci teritorijalnom integritetu Srbije i preneo Kremlju strahove koji se tiču pozicije Srba u regionu, dobivši i neke važne savete”, izjavio je novinarima posle sastanka predsednik Vučić, posmatrač u sopstvenoj državi, izrazivši nadu da će se radi “razgovora oko strateške saradnje” pre kraja godine sastati i sa predsednikom Vladimirom Putinom. Kako bi ga valjda ubedio da Srbija ne samo da nije članica nesvrstanih, nego da uopšte i ne deli one njihove, kako se zovu, da: “vrednosti” i “ciljeve”.

– Srbija nije članica nesvrstanih?! – iznenadiće se gospodin Vladimir Putin.

– Ne, ne – nasmejaće se Vučić. – Mi smo tamo samo u statusu posmatrača. Kao i vi.

– Rusija je posmatrač?! – neće gospodin Putin prestajati da se iznenađuje.

Tako su, eto, u retko zabavnom obrtu slavni nesvrstani – sa stotinu dvadeset članova najunjkavija svetska većina u celokupnoj istoriji svetskih većina – nakon šezdeset godina zavrteli puni istorijski krug i vratili se u Beograd, sa sve sovjetskom Belorusijom i američkom Saudijskom Arabijom u punopravnom članstvu, te čovekom-viljuškarom Miloradom Dodikom kao najozbiljnijim govornikom. I pod strogom paskom ruskog ministra vanjskih poslova, da ih podseti valjda na četiri principa na kojima su praistorijske 1961. u tom istom Beogradu i osnovani: međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i miroljubiva koegzistencija.

– I međusobno nenapadanje. Pet – oprezno je dodao Dačić.

– Šta pet? – zbunio se malo Aleksandar Vučić.

– Zapravo je bilo pet principa: poštovanje teritorijalnog integriteta, nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost, miroljubiva koegzistencija i međusobno nenapadanje.

– Jao, jeste, međusobno nenapadanje! – lupio se Vučić po čelu. – Sajam oružja!

Tako je, eto, u retko zabavnom obrtu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tek što je na svečanom otvaranju samita nesvrstanih podsetio na svih pet principa Pokreta, od uzajamnog nemešanja do uzajamnog nenapadanja, pet puta u tri rečenice pomenuvši “mir”, otrčao iz sajamske Hale 11 u Halu 1, gde je istog dana kad i samit nesvrstanih svečano otvoren – Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme Partner 2021!

Predsednik Vučić, zabeležili su novinari iz dvorske pratnje, sa živim je interesovanjem razgledao štandove sa domaćim proizvodima, od savremenih artiljerijsko-raketnih sistema, preko dalekometne snajperske puške kalibra 20 milimetara, pa sve do Gavrana, “prvog srpskog drona samoubice”, svečano potom otkrivši i ponos domaće vojne industrije – Jugoimportovo borbeno vozilo sa višenamenskim topom od 57 milimetara, po višenamenskom velikanu srpske vojnoanalitičke i geostrateške misli nazvano “Lazanski”.

Pa na kraju, dabome, zajedno sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Harčenkom obišao štandove ruskih firmi, ukorivši pomoćnika ministra odbrane Nenada Miloradovića da bi “trebalo češće da putuje u Rusiju i vidi šta radi njihova odbrambena industrija”.

– Čekaj, čekaj. Ako sam dobro razumeo, u Beogradu se u dve sajamske hale istovremeno održavaju međunarodni sajam naoružanja i samit nesvrstanih, u Hali 1 prva je zvezda dron samoubica, u Hali 11 ruski ministar vanjskih poslova, predsedavajući se javlja preko televizije, uživo se obraća konjokradica iz Laktaša, a naš predsednik, onaj bilmez što je govorio da je više uradio u tri godine nego ja u celom životu, poziva se na mene i kao šef države domaćina koja uopšte nije članica nesvrstanih kumi i moli za pomoć Ruse, koji su na samitu posmatrači? Jel ovo neka zajebancija?

– Bojim se da nije, druže Tito – nevoljko je procedio Gamal Abdel Naser. – Otišlo sve u pizdu materinu.

– Pa što onda i američki predsednik nije poslao nekoga u Beograd, kad je bal nek je bal!

– Poslao bi Bajden, al mu majka umrla pre deset godina – nije odoleo Džavaharlal Nehru, udarivši u smeh. – Jel mi dobra ova?

portalnovosti

3 comments

  1. Dva alata za izazvati razornu kritiku: logika i humor.

  2. Čisti Orwell.

  3. Dežulović je poput čistog zraka u zagušljivoj prostoriji.

Odgovori