Dragan Uzelac: Camille Corot – maestro prozračnog lirskog raspoloženja

Camille Corot je francuski slikar romantičarske epohe koji je slikao poetske motive s naglašenom idealizacijom prirode. Još za života kritičari i kolege su ga prozvali „kraljem pejzaža”. Kao izvanredni romantičarski umetnik Jean-Baptiste Camille Corot (1796-1875) osim krajolika, slikao je slike sa mitološkim temama, ukrasne panele, a bio je i izvrstan slikar portreta. Suprotstavljajuci  se  strogim  akademskim  formulama  neoklasicizma,  kao slikar romantizma  Corot je tragao za novim temama i novim načinima rada, obezbeđujući time potpunu slobodu stvaranja. Za njega je jedini izvor slikarstva bila priroda, bilo da je reč o predelu ili živom biću. „U prirodi tražite najpre formu, zatim valere u odnosima tonova, boju i izvođenje, a sve to podređeno je osaju koji ste iskusili“, pisao  je Koro. Putovao  je u Italiju tri puta. Njegov prvi boravak u periodu od  1825. do 1828. godine predstavlja ujedno i najplodniji period stvaralaštva. Nastaju dela intenzivne svetlosti na kojima se belim, žutim i oker tonovima suprotstavljaju tamno zeleni ili smeđi: Vodoskok Mediči, Pogled na rimski Koloseum, Papinjo, Jezero Albano… Po povratku u zemlju, boravio je jedno vreme u Fontenblou, a zatim putovao francuskim provincijama. Corot je formalno pripadao grupi francuskih slikara, predvođenih Teodorom Rusoom (1812-1867), koji su napustili tradicionalni način slikanja u ateljeu i počeli da rade neposredno u prirodi. Oni su 1830.god. u Barbizonu, selu nadomak šume Fontenblo, osnovali „Barbizonsku skolu pejzaža“ koja  je trajala skoro do 1875. godine. Glavna inspiracija ovim umetnicima bila je priroda, fontenbloška šuma i njene čistine, voda i zemlja, ali i prikazi iz seoskog zivota. Ono što je Koroa i ove umetnike svrstavalo u romantičare, bila je njihova ushićenost prirodom, njenom lepotom i pikturalnim bogatstvom. Zahtev za neposrednom iskrenošću dovodi do naglašenog lirizma. Romantičarska emocionalnost vodila je ka preterivanju, strastvenosti. Prikazani je svet “pomaknut” od svakodnevice, a razvija se i sklonost prema neobičnom, čudnovatom i fantastičnom. Svojim stilom, a naročito skučenom, zagasitom paletom boja, slikari ove škole   nagovestili   su pojavu realizma. Istovremeno, kao  začetnici plenerističkog( plain air, slikanje na otvorenom) slikarstva, oni su izvršili snažan uticaj na evropsko slikarstvo i pripremili pojavu impresionizma. Slikarstvo romantizma obogaćeno je bojom koja dominira nad crtežom. Snažna boja dopunjena je igrom svetlosti i senke. Kompozicija je slobodna, u pokretu, a na likovima  su  ponovo  oživljene  emocije  zanemarene  u  neoklasicizmu.  Novinu predstavlja i ravnopravnost svih motiva i tema, a naročito se afirmisao pejzaž kao samostalno delo, bez uklapanja figura u njega. Romantizam u slikarstvu unosi naglašeniji pokret, smionije kontraste svetla i sene; najčešće se obrađuju istorijske teme i krajolici te orijentalni i egzotični motivi. Oživljene su i graficke tehnike: drvorez, bakrorez, litografija…

Ono što se može videti u slici, rekao je jednom prilikom Koro, ili bolje rečeno, ono što tražim, je forma, ravnoteža tonova. Boja dolazi nakon toga sa mnom…

… Na svojim slikama Camille Corot nije težio prikazivati prirodu kakva jeste, već je prvenstveno izražavao svoje dojmove, koristeći njezine oblike i nijanse pomoću kojih je iskazivao svoja poetična raspoloženja, gotovo lirski ugođaj muzikalnosti koji je ono pesničko, neizrecivo transponovao u poteze kista nanoseći nestvarnu lepotu prirode u svoj njezinoj prozračnosti i božanskoj lepoti na platna. Bio je slikar širokih, svetlih vidika prekrivenih maglom i prozračnog neba iz kojega se vide njegova iskrena i puna života, osećanja. Kamil Koro je stvorio prepoznatljiv stil pejzaža mekog, nežnog fokusa i tihe palete braon, oker i zelene boje. Uticaj vlažne klime u severnoj Francuskoj na filtrirano i difuzno maglovito svetlo pejzaža, pretvarao je na svojim slikama u osobene lirske pesničke sastave, nadahnuta dela u ovitku čudesne mističnosti, razigranosti i tajnovitosti forme. U tom svetlu, konture na njegovim slikama postajale su mutne i vrednosti su se okretale ka suptilnijem izrazu. Njegovi potezi četkice su bili fluidni.  Slike prepune romantičnog zanosa, lirskog ugođaja : prozračno nebo iza planina izražavalo je osećanja, koja su bila duboko iskrena i puna života. Topografski detalji bili su potisnuti u korist poetičnog raspoloženja i atmosfere, na osnovu sećanja na realni pejzaž. Boju je upotrebljavao slobodno, u širokim namazima i ostvarujući atmosferske ugođaje, čime je nagoveštavao buduću pojavu impresionizma. Slikao je pejzaže u kojima je dočaravao  atmosferu: jutarnju izmaglicu, isparavanje vode, predvečerje  na  čistinama  i  u  šumi,  sve  ono  što  ce  zapravo  biti  svojstveno impresionistima. Sledeća dva boravka u Italiji bila su 1834-35.god. i 1843. Nakon toga sledila su putovanja po Švajcarskoj, Holandiji, Engleskoj i francuskim pokrajinama, naročito Provansi. Sa ovih putovanja doneo je mnoštvo skica na osnovu kojih je kasnije radio slike u svom ateljeu: Sećanje na Mortfonten,Rano jutro-nimfe, Grad Avr,Odmor pod vrbama, Zvonik u Dueju Na njima prevladava difuzno osvetljenje, za razliku od slika koje su rađene u pleneru na kojima su jači kontrasti. Ipak,  proučavanje valera će ostati prisutno do kraja na svakoj Koroovoj slici, dok će raspored boja slediti tek nakon njega. Pisao je „Boja je samo dopunska čar koju treba umereno koristiti… Ja pre svega volim sklad i harmoniju tonova“. Najčešće je radio u šumi Fontenblo koja je bila raj za slikare tog vremena…

… Snagom svog iskrenog i suptilnog lirizma Camille Corot je nastojao dati posmatraču ugođaj mira uma i duhovne čistote. Stanje teskobe ili tuge strano je njegovoj umetnosti. Njegova dela  su kompozicijski bila uravnotežena i skladna.  Iako nikad nije do kraja shvatao stavove impresionista, smatra se da je upravo on oslobodio francuski pejzaž od neoklasičnih kanona i otvorio put umetnosti modernog doba… Corot se pronalazio svojom jedinstvenom magijom između mnogih stilova i grupa. Neoklasicizam, realizam i romantizam – svi su imali svoje mesto u njegovim slikama. To je bio duh, a ne oblik tradicije koja živi u njemu, i sve ga je nesvesno inspirisalo. On je odlučio slikati samo ono što je video, u želji da prikaže mnogo više od onoga nego mu je pogled sam govorio o stvarnosti… Njegov poetski senzibilitet, suptilni lirizam, mekoća i magija tonova oslobođenih statičnosti i nadahnutih fluidnom mistikom, refleksijama jedne prozračne umetničke duše koja je izvirala iz samotnog sveta zvezda, onog čoveku nedokučivog stanja duha, izvorište je svega onoga što je njegovu umetnost činilo božanskim delom, kreacijom unutar koje se čovek najviše približava samom Tvorcu, kolevci vanvremenskog iz koje je potekao… Maglovite sene koje plešu unutar mističnog svetlosnog kovitlaca kojima Corot ponire u oniričke slojeve duše Čoveka i Prirode na svojim maestralnim pejzažima i portretima nastalim u rodnoj  Francuskoj i tokom nekoliko boravaka u Italiji refleksija su svega onog onostranog što ostaje nakon poslednjeg kraja … kada utihne poslednji ton, izbledi poslednja reč, ponestane odbleska boje prelomljene kroz prizmu sećanja, nesvesnog, onog što se samo naslućuje, nikad izrecivog ili naslikanog … Tišina, tanane lirske strune duše, mistika sveta okupanog svetlošču kreacije prošarane kontrastom tame koja se samo naslućuje kao kontrapunkt bestelesnosti i mistici prozračne neuhvatljivosti vanvremenskih predela oslobođenih svake naznake nemira, u svojoj dubokoj, kontemplativnoj tišini i meditativnosti vanvremenskih trenutaka ono su što slike Camille Coreta čine sazvučjem najlepših slikarskih tonova koji izmiču ograničenjima čulnosti, rubnim područjima percepcije nakon kojih se prostire nedokučivo i nesaznatljivo polje ugodnih lirskih raspoloženja … setnih i nestvarno ugodnih u nevinosti čistote razigrane igre corotovske svetlosti …

… Šarl Bodler, poznati francuski pesnik i likovni kritičar, proglasio je Kamila Koroa liderom moderne škole slikarstva pejzaža. Zapažajući tehničku slobodu i jasnost boja na slici Žena sa biserom, opisuje je kao “čudo srca i uma”. Poznati francuski slikar impresionizma Klod Mone je izjavio: “Postoji samo jedan majstor ovde – Koro. Mi smo ništa u poređenju sa njim, ništa.”

 

2 comments

  1. Internet je prepun reprodukcij ovog velikana. Pogledjte! Uzelac je opet pogodio što nam treba kao predah u kopanju političkog smeća – čista umjetnost i ljepota.

  2. Savršen i nepogrešiv izbor! Zaista ugodan predah od svega!
    Dobro je što na SBP ima mjesta za likovnu umjetnost, glazbu, poeziju, film, kazalište, ..

Odgovori