«

»

pro. 09 2016

Bodljikava historija stidnih dlaka u pornićima

zivicaIako se skorašnje debate o uznemirujućem odsustvu stidnih dlaka u pornografiji najčešće dotiču savremenog feminizma, žene zapravo već vekovima potkresuju svoje žbunove.

Iako su stidne dlake postale veće pitanje političkog stava od toga za koga ćete glasati na izborima 2016. godine, puštati ili ne puštati žbun je nešto što nas muči već vekovima. Ono što je nekada simbolizovalo izrastanje devojke u ženu ili vreme kada može da rađa decu, u međuvremenu je postalo izuzetno polarizovana tema. Neke žene insistiraju na tome da zadrže svoje dlake, tvrdeći da im to omogućuje da ostanu u dodiru sa svojom ženstvenošću, odbace pornićima zatrovane muške poglede i uopšteno gledano ne brinu mnogo o održavanju. Za druge je mesečna depilacija voskom postala gotovo jednako uobičajena kao jutarnje pranje zuba. Istorija žbuna je živopisna i trajala je vekovima sve dok industrija zabave za odrasle nije počela da demonstrira — a neki bi čak rekli i diktira — šta je u redu, a šta nije.

Od Egipćana do Darvina

Iako je raskošan žbun možda prirodan, muškarci i žene brijali su svoje stidne dlake još od antičke Grčke i Egipta. Hijeroglifi pronađeni u hramovima prikazuju žene sa sitnim trouglićima stidnih dlaka, kao i metalne brijače kojima su ih potkresivali. Za njih je ova praksa bila više praktične nego dekorativne prirode: manje dlaka na telu značilo je manje šanse da zapatite vaške ili doživite toplotni udar na jakom afričkom suncu. Prema knjizi Viktorije Šerou Enciklopedija dlaka: Kulturna istorija, žene iz antičke Grčke odstranjivale su svoje dlake jer su verovale da žbun deluje “necivilizovano”, a vajari antičke Grčke gotovo su univerzalno prikazivali svoje žene-boginje bez dlaka.

U četrnaestom veku su im pridružile i evropske žene; neke su čak stavljale “merkine”, urnebesno smešne lažne perike pravljene specijalno za Venerin breg, često od kozje dlake. Nakon što je pratio običaje domorodačkih naroda Zapadne hemisfere, Darvin je zaključio da su stidne dlake neuobičajene u mnogim kulturama, navodeći da su mnogi ljudi prisustvo dlaka smatrali “nečistim”, iz verskih ili higijenskih razloga. Svojim karakterističnim naučno-hladnim stilom zbog kojeg će ga proglašavati uvredljivim vekovima kasnije, on je tvrdio da je “gubitak telesnih dlaka” direktna posledica evolucije: žene su puštale dugu kosu i brijale ostatak tela da bi se dopale muškarcima, “seksualnim biračima”. U svom radu, on je istakao vezu između preterano dlakavih žena i onoga što je društvo doživljavalo kao “idiotima”; prevelika kosmatost ne samo da je bila “apsurdno ružna”, već je ukazivala i na “degeneraciju”.

Grčki kip Afrodite, oko drugog veka p.n.e, Metropolitenov muzej umetnosti. Photo via Wikimedia Commons

Lepota je u oku nosioca stidnih dlaka

Analiza istorije zapadne umetnosti pokazuje šokantno odsustvo žbunova kad su u pitanju gole žene (uključujući i Kurbeovo “Poreklo sveta”). “Boš, Ticijan i Mikelanđelo slikali su vagine bez dlaka”, piše Rodžer Fridlend, profesor sociologije religije, u svom eseju “Virenje kroz žbun: Nestanak stidnih dlaka.” “Čak i Mane, dok je slikao svoju slavnu prostitutku Olimpiju, nije uspeo da se natera da ih prikaže.”

Za ove slikare, piše Fridlend, stidne dlake bile su znak ženske požude i njihovo prikazivanje značilo bi priznavanje ženske “bestidnosti”. I zaista, posle Žiletovog izuma prvog modernog brijača u julu 1901. godine, pojavili su se slogani koji su tvrdili da su telesne dlake “neprimerene” i “nedopustive”. Tu možemo da prepoznamo poreklo ludila u koje smo i dan-danas upleteni: dilemu pustiti ili ne pustiti žbun.

Bikini i Barely Legal

Prema popularnoj legendi, sluškinja Merilin Monro jednom je zatekla holivudsku divu širom raširenih nogu kako izbeljuje dlake na svojoj vagini kako bi se slagale sa njenim izgledom platinaste plavuše. Kao seks simbol i filmska ikona, Monroova je bila pionir u prirodnom izgledu svojih genitalija (sem po boji). Međutim, kad je pozirala za kultne fotografije na kojima joj je njujorška ventilacija dizala suknju, nosila je dva para gaćica kako bi bila sigurna da prolaznici neće ugledati njene stidne dlake. To je postavilo ton za naredne decenije: stidne dlake bile su za uživanje u privatnosti, ali se ideja otvorenog prikazivanja vaše ženske zrelosti strogo osuđivala.

Izum bikinija 1946. godine doneo je značajan preokret u tome kako se žene odnose prema odgovarajuće novom delu svog tela: bikini liniji. Kad je bikini stigao u Ameriku šezdesetih, ženama su nuđeni razni postupci — depilacije, elektrolize itd. — da bi se izborile s ovim do tada nepostojećim kosmatim problemom.

“Najdlakavije su se smatrale najradikalnijim — i stoga neuravnoteženim, besnim i kontrakulturnim.”

Prva pojavljivanja stidnih dlaka u medijima desila su se u sklopu “Ratova stidnih dlaka“, kako ih je nazvao Hju Hefner, slavnog rivaliteta između američkog Plejboja (osnovanog 1953.) i više evropskog — i, stoga, smelijeg — Penthausa (osnovanog 1965.). Nakon što je potonji prvi put stigao u Sjedinjene Države, već uveliko pokazujući stidne dlake, i Plejboj je u tome morao da ga sledi, a seksualne revolucije 60-ih i 70-ih poslužile su mu kao podrška.

Prema Fridlendu, dva događaja su tada dovela do nestanka žbuna. Prvo je 1972. godine Amandman o jednakim pravima počeo da zahteva da zakon jednako tretira i muškarce i žene. Potom je 1974. godine Lari Flint počeo da objavljuje Barely Legal, časopis koji je objavljivao slike potpuno golih 18-godišnjakinja. Ova dva događaja stvorila su trnovitu dihotomiju. Dlake su postale moćan znak feminizma; najdlakavije su se smatrale najradikalnijim — i stoga neuravnoteženim, besnim i kontrakulturnim – feministkinjama. Ideja mlade devojke bez dlaka uletela je da preuzme seksualizovani status koji su feministkinje odbacile u korist jednakih prava. Da bi se distancirale od onoga što su smatrale radikalima — i, kao i uvek, udovoljile ukusima muškaraca — mnoge žene počele su da se briju.

Foto: HOWL via Stocksy

Pista u Brazilu

Ranih osamdesetih, muzika je bila glasna, moda još glasnija, kose napirlatane, a zvezde filmova za odrasle obični momci i devojke. Ljudi se nisu plašili da se tucaju pred kamerama sa malo sala i mnogo dlaka.

Ove decenije došlo je do uspona sado-mazo pokreta, a VHS tržište olakšalo je ljudima gledanje pornića — i to u udobnosti njihovih domova – a kao rezultat toga, biznis sado-mazo pornića postao je uticajan, izazvavši ogroman razdor posebno među feministkinjama. Neki tvrde da su, zato što su žene u sado-mazo pornićima često prikazivane kao “slabe” i “ranjive” — i zato što su stidne dlake postale simbol ženskog osnaživanja — te žene bile depilirane i sve pokazivale. Drugi kažu da je bez dlaka prosto bolje, zbog seksualnih igara sa štipaljkama i voskom, baš kao i zbog osećaja glatkoće.

Devedesetih je došlo do procvata porno industrije, zahvaljujući usponu interneta u popularnoj kulturi, i kao posledica toga, olakšano je pronalaženje dvoje ljudi kako se tucaju. Mladi muškarci i žene više nisu morali da preturaju po stvarima svojih roditelja kako bi našli stare primerke Plejboja. Seks je postao izuzetno dostupan, te su tako trendovi stidnih dlaka u pornićima počeli da vrše veliki uticaj na glavnotokovsko društvo. Žene su počele da oponašaju ono što vide u pornićima, a muškarci da podstiču svoje devojke da slede njihov primer: i tako je žbun počeo polako i sigurno da nestaje. Potkresivanje se pretvorilo u “piste”, a ove su se tamo dole pretvorile u “nularice”.

Pornografija danas

Među seksualnim ekspertima kruži teorija da je nestanak stidnih dlaka u pornićima označio interesovanje za povišenu seksualnost. Kad se ulogujemo da bismo se seksualno zadovoljili, želimo da vidimo što je više interakcije između genitalija. Kad vidimo dlake kako se trljaju jedne od druge umesto penise kako ulaze u vagine, “izbačeni” smo iz trenutka.

Porno zvezda, seksualna vaspitačica i tvorac “jessica drake’s Guide to Wicked Sex” Džesika Drejk započela je karijeru glumeći u filmovima za odrasle krajem 1999. godine, prvi put se pojavivši u filmu pod imenom Moderna ljubav. Kao strastveni gledalac pornića pre nego što je ušla u taj posao, Drejkova se seća da je “pista” bila najprepoznatljiviji trend među stidnim frizurama devedesetih. “Zaista sam je često viđala “, kaže Drejkova. “Mislim da sam, kad sam prvi put počela time da se bavim, želela kao nova izvođačica da radim ono što svi rade. Mislila sam da moram da oponašam ostale devojke. Sećam se da sam se na prvih nekoliko intervjua za posao na koje sam išla izvinjavala zato što nemam stidne dlake. Uvek sam se brijala jer sam tako lično najviše volela, ali u to vreme ljudi su počeli da osećaju potrebu za raznolikošću. Nekoliko puta su me zamolili da pustim žbun za neki film.”

“Konačno više ne postoji generalizacija šta žene moraju i ne smeju da rade sa svojim stidnim dlakama.”

Raznolikost koju pominje Drejkova nastala je iz mogućnosti interneta da isporuči na hiljade porno scena pravo u domove potrošača. Čak i brz pregled javne statistike PornHub-a pokazaće vam da postoji tržište za praktično svaku vrstu pornića (mada su tinejdžerke i dalje na vrhu lista pretraga svih filmskih kategorija). Drejkova zastupa mišljenje naširoko prihvaćeno među onima koji nisu upleteni u porno industriju. “U ono vreme sam mislila – što manje dlaka tamo dole, to bolje, jer ćete tako moći tačno da vidite šta se dešava.”

Što je duže ostajala u industriji, međutim, taj trend sve je više počeo da se menja. “Pista” je izumrla i dovela do perioda kada su se žene skroz brijale. Tokom tog vremena, Drejkova se priseća da su žene jedino puštale žbunove za fetiš filmove. Ranih 2000-ih, žbun se smatrao kategorijom fetiša, za usko tržište muškaraca koji su na ekranima voleli da vide “zrelije” žene. Postojala je, naravno, i medijska opsednutost popularnošću “brazilke” i šta ona znači za žene.

Gledajući u budućnost, Drejkova kaže da se javni doživljaj pornografije konačno sustigao sa onim što se dešava sa ljudskom seksualnošću; drugim rečima, uspon raznih vrsta mejnstrim pornografije — pogotovo feminističkih pornića — oslobodio je žene, bar donekle, trendova u frizurama. “Žene konačno mogu slobodno da oponašaju ono što vide, ali danas postoji toliko toga da mogu da oponašaju šta god požele”, kaže ona. “Konačno više ne postoji generalizacija šta žene moraju i ne smeju da rade sa svojim stidnim dlakama. Trenutno je tržište u fazonu: sve može.”

vice

1 comment

  1. du auch

    Čudim se dao ovoj prekrasnoj, nježnoj temi nema komentara. Muškarčinama su važniji mužjaci ustaše i četnici.

Odgovori