Misto pinez daju in proizvode



Malo tko još nije primijetio da u Hrvatskoj vrijeme stoji, da se zemlja zamrzla u mračnim devedesetima. Nekoć se optimistično očekivalo da će opljačkani kapital poradi svoje zaštite raditi na stvaranju pravne države, čijom uspostavom bi završila i njegova zloglasna prvobitna akumulacija. Međutim, nada se pokazala šupljom. Još uvijek stojimo u mjestu i vremenu, do grla u govnima, što potvrđuje i aktualnost odlomka teksta "Nima pomirbe sa lopovima!", što ga je koncem studenog 1994. godine napisao veliki Miljenko Smoje, a objavio Feral


Miljenko Smoje (FOTO: uafdu.hr)


Reka san da neću više pratit rad Sabora ali jopet mi vrag ne da mira i pri obida otvorin televizor. Gospoja zastupnica Stanić iznosi duzine nepodopštin vezani uz pretvorbu. I lipo borbeno završava: Nema pomirbe s lopovima! A ja se mislin: ako nima pomirbe, onda smo se mi s njima svadili. A kad? A ko?

Jema slučajeva lupešćine, ali malo jemamo sudac. Sudi su slabo 73 plaćeni, nimaju voje radit, malo jemamo istražni policjoti. Financijska policija je još mlada. Teško je lopove otkrit, a kad ji otkriješ, teško ga je i kaznit jer je sudstvo sporo. Kakva je slika pretvorbe najboje se vidi i po tome da i zastupnici, kad se oćedu pokazat pošteni govoridu: ja niman ni jednu dionicu, ja nisan ni u jedan upravni odbor. Ali malo kome je drago čut kad se govori da bi tribalo ostvarit ono šta je davno traženo u Saboru - svi zastupnici i judi na važnim položajima da dadu sliku svoga imovnog stanja. Kad se to predlaže i traži, nima aplauza! Kad san ja to javno tražija još pri dvadeset godin, odgovoreno mi je sa vrja: je li, a šta bi ti tija da rukovodioci prid narodon činidu striptiz?

Čuju se i pravi biseri. Znate ko krede? Kredu i lupežaju prestavnici mraka koji su se zadržali u vladajućin strukturama i sad se upinju diskreditirat kod naroda našu demokratsku vlast i izražavat nostalgiju za starin vrimenima. Pouka je jasna. Sve bivše komunište ne tetošit nego ji potirat sa svakog uticajnog požicjuna jer inače će izazvat revolt i revolucciju. Pametno je kazano: Ne smi se jemat vire u one koji se lipidu uz svaku vlast. Pritvorba i privatizacija puno nas lipo vodu u Evropu.

Sve je više novi kapitališta vlasnika većine dionica, koje svoje radnike tiradu oli slabo plaćaju, i to sve češće u naturi. Misto pinez daju in proizvode. Izneseni su primjeri di su radnici dobili po dvista pedeset matuni, a od drugoga poduzeća (bit će poljoprivrednog kombinata) dvi vriće šenice i vriću ječma. Ća ćedu nan pinezi? Pinezi kvaridu čovika, a ova praistorijska robna razmjena ozdravit će naše gospodarstvo i vratit nas u daleku slavnu prošlost.

Stvaraju se oko pretvorbe dva tabora - jedni su da se sve šta je dosad učinjeno poništi, jer je puno lupešćine i da se uvede moratorij dok se ne donesu novi zakoni, a drugi govoridu da bi to bila katastrofa. Katastrofa je poništit, katastrofa je nastavit. A jedan je šćeto-neto reka: Bit će po onoj staroj, tresla se brda, rodija se miš. A privredna proizvodnja je tek pedeset posto predratne, plaće trideset posto, reste nezaposlenost, pada standard, sve više mižerje i sve više lupeži koji se priko noći bogate. (...) Sve je više stečajeva, gašenja proizvodnje, likvidacije... Baš san nikidan pročita kako su propali pogoni fabrike "Favorit" u Nerežišće na Braču. Samo će se povećat pogon za proizvodnju lizalic. Pametna ideja! Ipak je danas najboje lizat. Ne grist, ne lajat, nego lizat.

Miljenko Smoje (Feral Tribune, 28 studeni 1994.)

 

Izvor: Lupiga