«

»

sij. 03 2019

Dragan Uzelac: The Kinks – early years

Legendarni britanski pop-rock sastav The Kinks predstavljao je, uz slavni liverpulski bend The Beatles, esenciju svetske pop muzike šezdesetih, pre svega svojom melodičnom, satiričnom i ciničnim humorom obojenom muzikom i lirikom. Bio je jedna od britanskih perjanica pop invazije na Ameriku i ostatak sveta, kreativni i nezaobilazni deo ,, british pop sounda“…

Kinksi su osnovani 1964. godine u Londonu kao četvoročlana grupa, u postavi: Ray Davies – vokal, gitara i kreativni vođa benda( 21. jun 1944., London), Dave Davies – gitara, vokal( 3. februar 1947., London), Mick Avory – bubnjevi( 15. februar 1944., London) i Peter Quaife – bas( 27. decembar 1943., Tavistock).

Probijali su se i uvežbavali po londonskim klubovima u vreme ekspanzije britanske scene, a 1964. izdaju prva dva, ne baš uspešna singla – obradu Little Richardove Long tall Sally i You do something to me… Sreća im se osmehnula avgusta iste godine, nakon njihovog trećeg, ultimativnog singla, pesme You really got me( jednog od njihovih zaštitnih znakova), poletnog i grubim ritmom obojenog straight rock and rolla, definisanog karakterističnim riffom i neobuzdanom energijom… Stonesovski gitarski isprljana, karakterističnih ironičnih vokala, čiste britanštine koja je pionirskim duhom stvorila nešto sasvim novo i autentično – britanski pop, čedo Londona i pre svega Liverpula. U istom, donekle žešćem maniru, Kinksi se pojavljuju i narednim, antologijskim singlom All day and all of the night, stavljajući još jednom akcenat na čvršći zvuk i dinamičnu ,, prljavštinu“( umetnost buke) zaodenutu bukom, plesnim ritmom i neodoljivim buntom mlade generacije. Bio je to duh jednog dinamičnog vremena suštinskih promena, kako u muzici tako i u mnogim sociološkim aspektima Britanije – od mode i ponašanja, sve do kulturnih i ostalih sistema vrednosti… Prekomponovanje duha i uticaja američke muzičke( pre svega rhythm & blues) tradicije, stvorio je u Britaniji ,, nešto sasvim različito“, muziku komercijalniju, melodičniju i prihvatljiviju širokim slojevima belačke omladine, željnoj zabave i dobrog provoda( bar u početku). Ubrzo će britanski pop i ritam & bluz krenuti da osvaje Ameriku, zvukom Amerike upakovanim u nove harmonije i ritmove…

Naredni singl Tired of waiting for you odvodi Kinkse u mirnije pop vode, dajući prednost melodičnosti, odmerenoj ironiji i cinizmu socijalnih komentara britanske stvarnosti… Usledile su zlatne godine britanske pop muzike i uspona Kinksa – singlovi  Set me free( predivna, setna melodija i unutarnja toplina pop zvuka), A well respected man( gorka parodija tipičnog britanskog konzervativca), poletna Everybody’s gonna be happy, još jedna satira na račun londonskog kicoša, Dedicated follower of fashion parodija modne gluposti i snobovske umišljenosti) u veselom, prefinjeno humorističnom tonu, zatim melanholična i vokalima ukrašena See my friends ili pak Till the end of day, na bitlsovskom kreativnom tragu raspevana i melodična, učinili su Kinkse jednim od vodećih britanskih bendova šezdesetih godina 20. veka. U samo dve godine(1964.-1965.), uz niz singlova i albuma oni postaju zaštitnim znakom muzike britanske prestonice, njenog duha vedrine, ironije, melodičnosti i veoma osobenog smisla za humor… Tragikomični tonovi, zaodenuti prefinjenom melodijskom magijom vitalnog britanskog duha i vedrine pop rock muzike, postali su zaštitnim znakom Kinksa, njihove satirične vizije života Londona. Oni postaju hroničari i britki satiričari britanske svakodnevnice i tradicije, perfektan pop bend koji na rafiniran način melodijom i humorom privlači ogromnu pažnju i pleni unutrašnjom lepotom izraza i stila.

Zlatno doba Kinksa nastavlja se jednim od ključnih albuma – Face to face(1966.) i fantastičnim singlovima – Sunny afternoon i Dead end street, remek delima Daviesovog stila parodičnosti, tragikomičnosti i satire… Od briljantne Party line, preko Rosie won’t you please come home, prijatno melanholične i gotovo klasičarskim tonovima ukrašene, tipične Kinks pesme, zatim prijatno snene Too much on my mind u briljantnom britanskom pop maniru i duhu bogate muzičke tradicije Britanije, ,, kišovite“- Rainy day in june, dinamične i opore Holiday in Waikiki, još jedne otužne, klasikom uokvirene Fancy ili pak lepršave Little miss queen of darkness, stiže se do jedne od ključnih ,, The Kinks“ numera- Sunny afternoon, veoma tipične ,, engleštine“ – tako satirične, opore, pune kontrasta i distancirane od mogućnosti prevelikog zbližavanja, jetko humoristične i prefinjeno brutalne… Priču zaokružuje i dovodi do vrhunca humoristične sofisticirane tragikomičnosti moćna – Dead end street. Dominantni vokali braće Davies, nošeni na krilima parodične melodijske linije, grade okvir za sliku ,, razdragane i uzvišene“ svakodnevnice Londona, svet umišljenosti oholih i praznoglavih veličina i njihovih iskonstruisanog malograđanskog ,, sistema vrednosti“, svet zarobljen u konzervativnom duhu nepromenjivosti i uštogljenosti… Sve to filtrirano kroz savršenu pop melodičnost, donekle uvrnutu i sa izvesnom dozom pomaka u odnosu na uobičajeno viđenje pop manira i stila… Prefinjeni engleski cinici, oslobođeni bilo kakvih nametnutih okvira i predrasuda sa jedinstvenom muzičkom vizijom kojom su obojili jedno neverovatno kreativno vreme…

Godina 1966. bila je u mnogo čemu prekretnica u radu Kinksa, pre svega zahvaljujući činjenici da se Ray Davies okreće mnogo osobenijem stvaralaštvu, koncentrišući se više na rafinirani satirični stil i oslobađanje od prvobitnih komercijalnih prohteva industrije. Niz kultnih singlova: Sunny afternoon, Dead end street, Waterloo sunset, Autumn almanac i Days, kao i pomenuti Face to face album i uzavreli ,, škotski“ koncertni Live in Kelvin hall trasirali su put kojim će se kretati u svom najkreativnijem i najprihvatljivijem periodu. Grupa je počela ređe nastupati, Ray se zainteresovao za samostalne projekte, dok je njegov brat Dave objavio niz kvalitetnih, samostalnih singl ploča: Death of clown, Susanah’s still alive i Lincoln county.

Album The Kinks are the village green preservation society bio je njihovo prvo ostvarenje koje je sadržalo nešto više od običnog zbira pop pesama… Vreme melodičnih i komercijalnih pop rock singlova lagano je jenjavalo u slučaju Kinksa , mada je to bio i opšti trend kada su na scenu stupili psihodelija i konceptualni albumi… Počevši od naslovne teme na pomenutom albumu Kinksi daju niz fotografija nekadašnje Engleske kroz tragikomična zapažanja i podsećaju na prolaznost vremena, u kojem se sve menja i nestaje. Pesme odišu čudesnom vedrinom, melodičnošću i savršenim pop elementima – Picture book, Big sky ili recimo Phenomenal cat savršene su pop pesme, sa prefinjenim, kritičkim pomakom i podnošljivom dozom ironije… Wicked Annabella i Animal farm idu korak dalje i izlazeći iz okvira pop prilagodljivosti i pomirljivosti zvuče znatno oporije…

Nakon personalne promene u bendu( odlazi Peter Quaife, a na njegovo mesto dolazi basista John Dalton) Kinksi nastavljaju u istom, ovaj još ciničnijem stilu – album Arthur – priča o usponu i padu britanske imperije, kolekcija je niza izvanrednih numera – od savršene Victoria( još jednog ultimativnog a la Kinks singla), ,, barokne“- Young and innocent, zatim još jedne savršeno melodične Days, ustreptale i vedre naslovne numere Arthur, perfektnog singla Plastic man, koji pruža sliku Kinksa u njihovom savršenom izdanju – raspevanom, ironičnom i melodijski briljantnom, melanholijom prožete Drivin’, u tipičnom Ray Davies maniru, još jednog savršenog cinizma – She’s bought a hat like prince ili Mr. shoemakers daughter, ,, musichallske“ atmosfere i specifično nemilosrdnog humora, otvara se jedan specifično engleski svet uronjen duboko u tradiciju, konzervativizam, oholost, tragikomičnost i neodoljivu vedrinu, bez obzira na sve detinjaste nedostatke i okoštalost…

Mada se bend tokom druge polovine šezdesetih sve više orijentisao na konceptualne albume( prateći opšti trend tih godina), sve više zanemarujući singl ploče, niz numera sa pomenutih albuma( u formi singla) bio je više nego zapažen – Days, Wonder boy, Plastic man, Victoria, Lola, Apeman

Vrhunac jedne neverovatno plodne i uspešne faze ranih Kinksa došao je u vidu pomenutih singlova i albuma Lola..., zaokruživši viziju jednog od najboljih britanskih bendova svih vremena. Specifičan duh muzičke tradicije stare Engleske dosegao je kroz stvaralaštvo Kinksa još jedan vid besmrtnosti, vitalnosti duha, poletnosti, kreativnosti, vedrine i tako poželjnog humora,rasterećenog suptilnom ironijom i ,, engleštinom“ koja naprosto obara s nogu( pre svega one koji mogu da je razumeju, prihvate i izdrže silinu naleta)… Duh Bitlsa i Kinksa ( ujedinjen sa čarima ostrvskog humora i fudbala) još uvek kruži svetom i opominjuće uveseljava sve one duhom odabrane – savršenim pop melodijama i harizmom najvećih, kakvi su bili(pre svih) John Lennon i Ray Davies… Come on, England!…

 

by Velika reka, liverpoolski reds, obojen čarima Anfield roada, 2014-02-19.

 

 

2 comments

  1. Lara

    Uzelac je najjači kada piše o dobu nevinosti rocka. Tako i u ovom tekstu portretira band koji je na svoj način krčio puteve za novu muziku, ne tipično pionirski, ali n nov način, svježe.

  2. dika

    Je li istina da je Ray Davies gay?

Odgovori