Dragan Uzelac: Revolution no.1&9 by John Lennon

Pesma Revolution no.1 bila je prva na redu tokom snimanja Belog albuma (maj 1968., nakon razočaravajućeg povratka iz Indije, boravka koji je ipak bio kreativan i doprineo stvaranju mnogih ideja koje če se tokom godine realizovati upravo na snimanju legendarnog albuma) … Džon Lenon se nalazio u jednoj od prelomnih životnih faza – njegova veza sa japanskom umetnicom Joko Ono konačno je ’’ozvaničena“ u njegovoj kući u Sariju( Surrey, England), 19. maja 1968.. Dok je još uvek zvanična Lenonova supruga Sintija bila na odmoru, Džon i Joko su proveli čitavu noć snimajući njegov prvi solo album : Unfinished music no.1 – Two virgins, pre nego što su u zoru vodili ljubav … Ljubav prema Joko pomogla mu je, s jedne strane, da se oslobodi zatupljujućih kandži LSD-a( s kojim je eksperimentisao još od 1965. godine) , ali je istovremeno, s druge strane, radeći uz Joko na novim umetničkim viđenjima stvarnosti počeo da koristi heroin …

Dok je Revolution no.1 nastajala u dvo akordnom ležernom šafl ritmu, na studijskim trakama je ostalo zabeleženo kako se Bitlsi opuštaju bluzerskim improvizacijama između pokušaja snimanja pesme …

Pre nego što je avgusta 1968. Pesma Revolution objavljena na singlu, kao zasebna verzija pesme( B strana singl ploče Hey Jude), pesma Revolution no.1 je doživela niz promena i nasnimavanja, dok se na kraju nije pojavila i znatno brža i snažnija singl verzija … Nakon što su Lenon i Joko dodali nove vokalne delove i efekte, nastavljeno je s daljim nasnimavanjem benda … Lenonova inspiracija za serijal Revolution bili su studentski protesti u Parizu, maja 1968., a potom i antiratne demonstracije pred američkom ambasadom u Londonu … Lenon se našao u procepu sve radikalnijih stvaralačkih zahteva za nasilnom revolucijom i anarhijom Nove levice, s jedne strane ( nazvavši Lenonovu kompromisnu verziju viđenja događaja ,, apolitičnim, plačljivim i uplašenim vapajima buržoazije“), gnušajući se njegove kritike radikalih političkih aktivista, i mogućeg – ,,peace and love“, pacifističkog,miroljubivog rešenja nastalih nemira, s druge strane … Razljućen i gnevan prigovorima radikalne levice i desnice, po njihovom mišljenju Lenonovim neopredeljivanjem na ovu ili onu stranu u jednom od ,,presudfnih istorijskih trenutaka“, Lenon je u jednom od intervjua dao svoj stav i viđenje cele stvari i mogućeg rešenja problema …

… Reći ću vam šta ne valja u svetu – ljudi. Dakle, želite da ih uništite? Sve dok ne promenite/promenimo svoje glave, nema šanse. Navedite mi jednu uspešnu revluciju. Ko je sjebao komunizam, hrišćanstvo, kapitalizam, budizam itd? Bolesne glave i niko drugi“.  

Bluzerski tempo pesme poslužio je poistovećivanju Džona Lenona tadašnjem opštem povratku (bluziranim) korenima, uličnoj kulturi, buntu, muzičkom proleterstvu i usponu revolucionarne levice( koja je tokom 1966. i 1967. s gnušanjem odbacivala buržoasku umetnost) … Bilo je to vreme britanskog bluz buma, kao i povratka bazičnomrokenrolu … I kao što je odgovor Stonesa bio u vidu povratka r & b singlu – ’’Jumping Jack flash“, potom albumu ’’ Beggar’s banquet“( sa pesmama poput ’’ Street fighting man“ i ,, Sympathy for the devil“, koje su bile njihov borbeni odgovor na revoluciju i ulične nemire) , Beli album Bitlsa progovorio je na još snažniji i nedvosmisleniji način o duhu jednog burnog vremena( pre svega Lenonovim Revolucijama) … Pesma Revolution no.1 bila je po mnogo čemu presudna i jedan od najsnažnijih revolucionarnih Lenonovih zaokreta u životu i karijeri – bila je prva ozbiljna pukotina na uglađenoj fasadi Bitlsa i uvod u njegovu novu, mnogo radikalniju, društveno angažovaniju i politički obojenu, pacifističku fazu … Po mnogima bilo je to vreme kada je ’’ rođen novi, pravi, istinski Lennon!“ …

You say you want a revolution

Well you know

We all want to change the world

You tell me that it’s evolution

Well you know

We all want to change the world

But when you talk about destruction

Don’t you know you can count me out

Don’t you know it’s gonna be alright

Alright Alright

 

You say you got a real solution

Well you know

We’d all love to see the plan

You ask me for a contribution

Well you know

We’re doing what we can

But when you want money for people with minds that hate

All I can tell you is brother you have to wait

Don’t you know it’s gonna be alright

Alright Alright

 

You say you’ll change the constitution

Well you know

We all want to change your head

You tell me it’s the institution

Well you know

You better free your mind instead

But if you go carrying pictures of Chairman Mao

You ain’t going to make it with anyone anyhow

Don’t you know know it’s gonna be alright

Alright Alright 

Od kreativne moći i nadahnutosti Bitls pesama sa Belog albuma do eksperimenta u  Revolution no.9, svojevrsnog radikalnog avangardnog poniranja u unutarnji svet autora i pomaka ka nečemu drugačijem, prostiralo se nepregledno polje duhovne kreativne avanture četvorice neponovljivih autora unutar celokupne istorije pop rok muzike… ‚‚Pesma“ Revolution no.9 osmominutna proba slušnih, slobodnih asocijacija, zvučni je Lenonov kolaž, avangardni eksperiment nastao iz više delova tokom juna 1968. godine u legendarnim londonskim Abbey road studijima, produciran od strane još jednog Bitls maga – slavnog Džordža Martina, sa Džefom Emerikom kao tehničarem … Bilo je to lenonovsko otkačeno-nadrealno-sarkastično-tmurno viđenje pop muzike, nastalo pod uticajem eksperimentisanja s konkretnom muzikom avangardnih kompozitora Džona Kejdža i Karl Hajnc Štokhauzena … Bilo je to lenonovsko sarkastično i avangardno ,,razmrdavanje“ učmale malograđanske ‚‚svesti“, menjanje percipiranja nametnute stvarnosti – tzv. ‚‚jedine moguće stvarnosti“, koja je osmišljena u vladajućim krugovima u svrhu umrtvljivanja radnika i običnog sveta u iluzije blagostanja i opšte apatije …. stanja koje je u potpunosti odgovaralo uzdrmanim vlastima u jednom haotičnom vremenu burnih protesta i pokušaja menjanja sveta i svesti ljudi… Bila je to Lenonova sarkastična žaoka i izazov ‚‚elitnim“ i pohlepnim krugovima, učmalim, komercijalizovanim umetničkim krugovima, bio je to njegov iskorak koji će ga u budućnosti odvojiti u potpunosti od sveta Bitlsa i povesti vodama avangarde, ličnog samopreispitivanja i gorčini solo albuma – bolno iskrenih i političkih angažovanih, na momente i radikalizovanih … ,, Mislio sam da zvukom slikam revoluciju, ali pogrešio sam. Greška je bila u tome što je to bila kontrarevolucija“, objašnjavao je kasnije Lenon jednu od svoje dve ,,revolucije“ koje se pojavljuju na ovom albumu …. Treća, malo ubrzanija, ostavljena je za singl … Oslanjajući se,uobičajeno, na vlastitu intuiciju(svoje najjače kreativno ‚‚oružje“, ono što ga je činilo tako posebnim, kreativnim, maštovitim,originalnim …), Lenon nam svojom nadrealnom i provokativnom kompozicijom prezentuje nesvesne elememnte svoje neverovatne kreativnosti(istorija rokenrola beleži da je bio autor preko 300 pesama tokom svoje celokupne karijere, stvorivši u tih dvadesetak godina mnoštvo klasika za sva vremena i eksperimentišući pionirski i avangardno oslobađajući prostor i udarajući temelje za mnoge potonje autore i pravce svojim vizionarskim, hrabrim delovanjem unutar rokenrola) i maštovitosti kroz nasumičnu interakciju fragmenata snimaka ( smeštenih unutar graničnog područja između sna i buđenja) i svesno ironičan i sarkastičan omaž klišeima – svoju duhovnu revoluciju i korenitu transformaciju ličnosti(koja kulminira njegovim prvim pravim solo albumom iz 1970. –‚‚ John Lennon – Plastic Ono band“)… ,, Ne prilagođavaj svoj mozak, greška je u stvarnosti“, bio je čuveni hipi slogan tih godina koji je unutar Revolution no.9 lenonovski transformisan u zvučni kolaž na čudesan način i koji komentariše kvalitet svesnosti jednog uzbudljivog, radikalno buntovnog vremena … Kreativna nasumičnost, oslobađanje uma dotadašnjih okova stvarnosti i nametnutih, krutih normi konzervativizma i prepuštanje slučajnosti bili su posledica, pre svega, tadašnjeg masovnog konzumiranja halucinogena – LSD-a, omogućivši mašti i intuiciji probuđenog Lenona revolt protiv svega onoga što je smatrao zastarelim izvesnostima prethodnih generacija – Lenonov sarkazam i radikalizam samo su dodatno ojačali novu, avangardnu notu njegovog umetničkog izraza. Uticaj Yoko Ono, njegove nove ljubavi bio je više nego značajan i vremenom sve jači na buduće Lenonove projekte, posebno solo albume i singl ploče koji su usledili dok je još formalno bio član Bitlsa(period 1968.-1969.) … Uz avangardni umetnički izraz i radikalizam išli su i njegovo sve snažnije političko angažovanje, koje će ga na kraju odvesti u smrt – postao je previše ozbiljna i neprihvatljiva pokretačka snaga mnogih slobodarskih pokreta, preselivši se početkom sedamdesetih u Ameriku …

2 comments

  1. Mali esej o povratku na izvore. Uzelac opisuje čisti užitak koju donosi Lenonnova originalnost i želja da razori postojeće. Gottovo da ne vjerujemo u ondašnju moć glazbe, jer danas je glazba komercijalna bljuvotina sa slabašnim izuzecima, naravno

Odgovori