Dragan Uzelac: Sean Penn – Into the wild

 

… Postoji radost u besputnim šumama

Postoji ushićenje u samotnom žalu

Postoji društvo, gde niko ne uznemirava

Uz duboko more, i muziku u svom huku

Ne volim čoveka manje, ali Prirodu volim više …

Lord Bajron, engleski romantičarski pesnik

 … Godine 1990. Christopheru McCandlessu, perspektivnom 20 godišnjaku gubi se svaki trag, nakon što je maturirao i planirao da upiše prava na prestižnom Harvardu … Njegova je iznenadna i čudesna avantura bekstva od kuće, porodice i tzv. civilizovanog, materijalističkog društva uronjenog u glib pohlepe, predvidivosti, bezosećajnosti, krutosti i ispraznosti okončana 2 godine kasnije, a već 1996. Jan Krakauer izdaje knjigu ’’ Into the wild“, potresnu, duboko iskrenu i emotivnu priču o putovanju i skitnji mladog Christophera… Krajem 2007. godine u bioskope je stigao i istoimeni film u režiji kultnog Seana Penna …

… Početak ovog surovog i bolno iskrenog filma, neverovatne drame mladog čoveka današnjice, ,,dečka koji obećava“ i koji iznenadno odbacuje svojeglavo i hrabro sve okove licemerne i okrutne , materijalističke civilizacije i beži od svega vođen dubokim unutarnjim porivom u svet surove divljine, veličanstvene neukrotive Prirode prikazuje nam zapravo kraj jedinstvene odiseje mladog, pobunjenog čoveka, njegov dolazak na hladnu Aljasku, gde pronalazi svoje, ispostaviće se kasnije, poslednje ovozemaljsko utočište u olupini prastarog ,,čarobnog autobusa“, davno napuštenog u nepregledoj divljini netaknute i nemilosrdne prirode Severne Amerike …. ,, Magični autobus“ postaje njegov pravi dom, mesto gde nakon čina oslobađanja od okova mentalnog ropstva društva koje mu je unapred odredilo ulogu i tretiralo samo kao još ,, jednu ciglu u zidu“  provodi svoje najsretnije i najtragičnije dane mladalačkog života osvešćenog, neprilagođenog buntovnika s razlogom – u beskompromisnoj potrazi za apsolutnom slobodom i potrebom da se stvari u životu nazovu pravim imenom …

… Sada, posle 2 godine tumaranja, dolazi poslednja i najveća avantura. Završna bitka da se ubije lažno biće u sebi, i pobedonosno zaokruži DUHOVNA REVOLUCIJA …Da više ne bi bio trovan od civilizacije, on beži, i hoda sam zemljom kako bi postao izgubljen u divljini …

… Nakon uvoda, koji je zapravo kraj jedne jedinstvene životne priče, vraćamo se u 1990. godinu i pratimo mladog Christophera prilikom dodele diploma maturantima ,, Emory Universityja“, Atalanta, SAD … Christopher McCandless( izvrsni Emile Hirsch) je naizgled sasvim običan, normalan i prilagođen mladi čovek unutar društvenog sistema ispiranja mozgova i ukalupljivanja ljudi koji zapravo trebaju da žive po nepisanim pravilima san svojih, ispostaviće se veoma licemernih i lažljivih roditelja, koji svoju ulogu ,,savršenosti“ vešto prikrivaju lažnim osmesima, maskama koje menjaju po potrebama društva u koje su ugrađeni kao poslušni i korisni …. Pred Krisom je, kao i mnogo puta do tada već viđen scenario i unapred dodeljena uloga u tragikomičnoj, apsurdnoj i nafrakanoj farsi , uloga pojedinca kojeg treba ukalupiti u ,,savršeni“ sistem Amerike – pred njim je ,,blistava“ uloga studenta na Harvardu i buduća akademska karijera …

… Kris je merio sebe i one oko njega (reči su njegove sestre koje tokom filma, uz Krisova pisma prijateljima otkrivaju njegovu pravu prirodu i suštinu pobune) veoma rigoroznim moralnim kodeksom. Time je rizikovao da se uputi prilično usamljenim putem, ali je našao društvo u likovima knjiga koje voli, autora kao što su Tolstoj, Džek London ili Henri Toro …

… Nakon kadrova usiljene porodične ,,idile“sa roditeljima  (koji tragikomično žele da ga nagrade novim automobilom nakon mature), mladi Christopher neočekivano i bez ikakve najave kreće na svoj sudbinski put, spalivši prethodno mostove sa prošlošću i iskonstruisanim lažima iste – on uništava svoje lične dokumente i kreditne kartice, potom ogromnu svotu novca namenjenog daljim studijama prava na Harvardu daje u dobrotvorne svrhe i kreće američkim pustinjskim krajolikom kao skitnica – prethodno davši sebi novo ime i identitet – Alexander Supertramp( Aleksandar Skitnica !), svojim starim automobilom(koji takođe ubrzo napušta i uništava) u POTRAGU ZA SAMIM SOBOM … Njegove unutrašnje misli i duhovne lomove pratimo tokom niza evolutivnih faza – od rođenja novog Krisa do njegove konačne životne mudrosti i sazrevanja, kao mozaik – kroz komentare njegove sestre Carine( Jena Mallone), kao i kroz njegova pisma upućena tokom životne misije svojim prijateljima … Sve vreme filma mladi Kris traga za apsolutnom slobodom, za suštinom svog postojanja …

… Tokom dvogodišnjeg Putovanja i Potrage za samim sobom – od rodne Atalante i Kalifornije, ilegalnog prelaska u Meksiko i dolaska u obećanu zemlju – Aljasku, Kris susreće različite ljude i sudbine koji obogaćuju njegov jedinstveni, sudbinski životni put kojim ga vodi srce, pruža i prima bezuvetnu ljubav i poštovanje,  sve one ,,stvari“ koje već odavno ne postoje ili se ne mogu istinski doživeti u tzv. ,,normalnom“ životu, stazi utabanoj društvenim klišeima i okoštalim licemernim normama, mašineriji koristoljublja i pohlepe koja od ljudi pravi samo još jedan šraf u ogromnom sistemu automata i mentalnih robova … Na svom jedinstvenom nomadskom putu skitnje svetom ,,bez cilja“ Kris napokon pronalazi ono što mu srce i duša ištu – svoju apsolutnu slobodu i odgovore na mnoga ključna životna pitanja koja se uglavnom nikad ni ne postavljaju u ,,normalnom“ životu – na kraju spoznavši visinu cene koja mora da se plati izlaskom iz sistema i skretanjem sa ,,pravog“ puta … Film obiluje ogromnom količinom sjajnih misli i razmišljanja na mnoga životna pitanja, nudeći gledaocu nepregledno polje mudrosti za razmišljanje i različita tumačenja i shvatanja jedinstvenog Krisovog puta i samog života današnjice, života svakog od nas …

… Novac ćini ljude opreznim … Novac kao moć je iluzija. Sve je u glavi …

… Film Into the wild bolno je iskreno i potresno iskustvo modernog čoveka, prepuno divnih citata protkanih sjajnom, nenametljivom muzikom koja dodatno naglašava i ozvučava sva vizuelna iskustva i čarobnu atmosferu ove čudesne životne avanture hrabrog pomaka od sveta ukalupljenog na praznini na kojoj vekovima jalovo počiva … Dovoljno je reći da je uz maestralnu rediteljsku palicu briljantnog Sean Penna soundtrack sačinio i ozvučio radnju filma harizmatični frontmen rokenrol benda ,, Pearl jam“ – Eddie Vedder , odsviravši sve sam – od akustične i električne gitare do klavira i udaraljki …

… Ne razumem zašto su ljudi, zašto je svaka jebena osoba toliko loša prema drugoj, tako često …

… Legendarni, buntovni Sean Penn (koji je na prefinjen način uneo u ovu snažnu životnu priču inarrituovski duh socijalne dramatike i delić melanholične atmosfere legendarnog filma ,, 21 gram“), kao i njegov glavni junak Christopher, simbolički i sarkastično su ovim briljantnim i krajnje originalnim ostvarenjem za 21. vek pljunuli u lice licemernom Zapadu i čuvenom Američkom snu – materijalizmu i strogo determinisanom  putu koji od nas stvara automate za puko izvršenje unapred zadatih ciljeva unutar društvene demokratske ,,idile“, gde vladaju koristoljublje, licemerje, ogoljeni matereijalizam bez imalo humane note i empatije, tupost masa i konačno duhovna praznina u čoveku, unutar sistema gde ste sve manje Čovek – humano, osvešćeno i slobodno biće sa mogućnošću izbora … već kreatura i marioneta na koncima koje neko drugi pokreće zarad vlastite koristi … Svetu novca i karijerizma uzvraćen je udarac na veoma, veoma poetičan, human i ironičan način …

… Mislim da je karijera izmišljotina 20. veka i baš me ne zanima … Završio sam fakultet, ali nisam očajna skitnica. Živim ovako po svom izboru …

… Na kraju filma Kris tragično završava, usamljen, daleko od sveta kojem nije pripadao, u svojoj apsolutnoj slobodi, otrovavši se greškom biljkom za koju je pogrešno mislio da je jestivi divlji krompir … Smrt glavnog junaka pretvorena je u poruku svetu u kojem je ćovek kao jedinstveno, božansko, duhovno i humano biće skrajnuto i pretvoren u bezličnu, bezosećajnu mašinu, automat, stvorenje bez srca i duše, stvoreno da odigra unapred zadatu mu ulogu, a potom bude uklonjen ili odbačen ukoliko se drzne da odbije namenjenu mu ,,svrhu“ postojanja unutar bezdušnog sistema golog materijalizma i licemerja …

… Potrebno je nazvati svaku stvar svojim pravim imenom …

… Svojim sjajnim scenarijem, na osnovu pomenute knjige i istinite životne priče o čoveku čiju sliku u jednom momentu na kraju filma vidimo kraj ,,magičnog autobusa“ ( metafore slobodnog sveta,utočišta slobodounnih,hrabrih i odbačenih ljudi, metafore apsolutne slobode koju sve vreme trajanja filma pominje glavni junak) Šon Pen nam je ispričao priču o savremenom svetu, o borbi i otporu hrabrog pojedinca koji je zarad svojih idela na kraju ,,izgubio“ sve, dobivši  ono što je u krajnjem životnom zbiru ipak najvažnije i ostaje jedino večno – radost i ljubav u vlastitom srcu, sreću i ispunjenje snova koji se ne mere nikakvim titulama, karijerama, prestižom, ciframa na bankovnom računu i drugim materijalističkim, ispraznim ,,vrednostima“ …

… Sreća je prava tek kad je delimo sa nekim … na neki su način završne reči i misli Krisa dok se oprašta sa svetom gledajući u nebo Aljaske, dok se oprašta sa vlastitom dušom i zaokružuje svoje magično, sudbinsko putovanje, svoju misiju i duhovnu revoluciju sa čijom je mišlju i krenuo da ponađe samog sebe, istinskog sebe …

… Malo je reći da me je ovaj film snažno dirnuo u srce …. Namenjen svim onim hrabrim ljudima, idealistima, istinskim sanjarima i romanticima, koji u svetu zaglibljenom u mulj vlastite gluposti i nemoći nepovratno srlja ka propasti, prate isključivo vlastito srce i snove bez obzira na konačnu cenu i moguću ,,propast“, nemogućnost ,,uspeha“ koji je strogo determinisam koristoljubljem i konkretnim ciframa – novcem! Namesto bilo kakvog zaključka, kojeg prepuštam srcu svakog od Vas, završavam ovu kratku priču o filmu Into the wild jednim divnim citatom Hermana Hesea i njegovog Stepskog vuka – Harija Halera …

… Oh,teško je naići na trag Božiji usred života kakav mi vodimo, usred ovog tako zadovoljnog,tako izrazito građanskog vremena, bez ikakvog duha,s pogledom na ovakvu arhitekturu,ovakve poslove i ovakve ljude.Kako da ne budem stepski vuk,olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji,čije mi radosti ništa ne znače.Ono što se u meni događa u retkim časovima radosti,što je za mene slast,doživljaj,ekstaza i uzvišenost,to svet voli i traži možda jedino u pesničkim delima,a u životu smatra ludošću.I odista,ako je svet u pravu,ako su ta muzika po kafanama,te masovne zabave,ti amerikanizovani ljudi,zadovoljstva tako sitnim stvarima,u pravu – onda sam ja kriv,onda sam lud,onda sam odista,kako sam sebe često nazivam,stepski vuk,životinja koja je zalutala u tuđ i nerazumljiv svet, koja više ne nalazi svoju postojbinu,vazduh i hranu…

2 comments

  1. Kroz predivan prikaz filma Uzelac podsjeća što su to istinske ljudske vrednote.

  2. Nisam gledao film, ali, hoću, zahvaljujući ovom predivnom “nagovaranju”.

Odgovori