«

»

pro. 06 2018

Dragan Uzelac: Kevin Costner – Ples s vukovima

Antologijsko filmsko ostvarenje američkog glumca i režisera Kevina Costnera – Dances with wolves (sticajem okolnosti snimljeno upravo na stogodišnjicu slučajnog nestanka Indijanaca sa zvanične istorijske scene i prepuštanja SAD novim vlasnicima, pravim, belim Amerikancima) – ovenčano sa sedam Oskara, nagradom Američke filmske akademije( pre svega za najbolji film i najbolju režiju), snažna je i emotivna priča o susretu, sukobu, nerazumevanju i pokušaju prevladavanja razlika između dve kulture – starosedelačke Indijanske i kulture grabežljivih i nemilosrdnih doseljenika iz Evrope, o susretu dve rase, dva apsolutno suprotstavljena i različita pogleda na život i svet, na vrednosti i odnos prema samom čoveku…

Film je baziran na knjizi Michaela Blakea – Union soldier in the American civil war(1861.-1865.) i osvrtu na indijansko pleme Sijuksa – njihovu kulturu, način života i poimanje sveta…

Poručnik Džon Danbar, hrabar, požrtvovan, sposoban i častan čovek( odlikovan u građanskom ratu) odlučuje da sam nakon rata napusti sve i oseti život u američkoj preriji koja lagano nestaje pred naletima svakojakih došljaka i vojske. On se kao vojnik nastanjuje u napuštenom utvrđenju američke vojske – Fort Sedžvik, na samoj granici sa preostalim svetom Indijanaca( jednom od njihovih poslednjih linija otpora, nakon čijeg će sloma do kraja 19. veka nestati sa svih postojećih američkih mapa, osim mučnih rezervata). Bila je to granica sa plemenom Sijuksa, svetom koji je još uvek pružao otpor nadolazećem zlu i mirno živeo u skladu sa Prirodom i Velikim Duhom, praocem svih naroda… Na granici dva sveta Džon Danbar i pleme Sijuksa počinju lagano, korak po korak, da uspostavljaju kontakt, preovladavajući strahove, nerazumevanje, brojne predrasude i jezičku barijeru…

Džon Danbar: Ono što su mi rekli o Indijancima nije istina… Nisu nikakvi divljaci. Pristojni su, sa smislom za humor koji mi se sviđa( piše on u svom dnevniku o boravku u utvrđenju i susretu sa Indijancima).

Oni se lagano sprijateljuju i Danbar postepeno ulazi u čarobni svet Indijanaca, shvatajući pravi smisao njihove kulture i pogleda na život i svet – oslobođen nasleđenih predrasuda. On nastavlja da živi sa njima, ide u lov, uči njihov jezik i razne veštine, poprima njihov nenasilni duh i uravnoteženost, unutrašnji mir, a onda se i ženi belkinjom koju su Sijuksi kao malu spasili i odgajili…

Veličanstveni kadrovi božanstveno Prerije i njenog duha divljine i slobode, nadmoći prirode nad sićušnim i ranjivim čovekom grade strukturu, pozornicu vrednu strahopoštovanja na kojoj se odvija romantična i surova Kostnerova drama o susretu dva suprotstavljena sveta… Fantastična fotografija prosto nadahnjuje gledaoca i raspaljuje maštu, čineće svojom nestvarnom lepotom brutalnim scenama sukoba i pokolja… U jednom trenutku u kadru se pojavljuje zastrašujuća scena pobijenih i oderanih bizona, slika bezdušnih belih lovaca koji su zarad profita uništavali sve pred sobom ne misleći na posledice …

Džon Danbar: Polje po kojem su ležali ubijeni i oderani bizoni je pokazivalo da su to uradili ljudi bez osećaja za vrednost, bez duše, i bez poštovanja prema ritualima Sijuksa… Znao sam da su to bili beli lovci .

Vremenom, stapajući se sa duhom, običajima, ritualima i životom Sijuksa, Džon Danbar nakon jedne bezazlene igre sa vukom( posetiocem koji mu je pravio društvo dok je usamljen živeo u utvrđenju Fort Sedžvik) postaje Onaj Koji Pleše S Vukovima, tj. dobija novo ime od saplemenika Sijuksa…

Kevin Costner uspeva da stvori krajnje intenzivno delo prepuno jakih emocija, romantike, dinamike, lirike besmrtnog duha večne Prerije, tla u koje je duboko ukorenjena jedna kultura okrenuta ka prirodi, skladu, nenasilnosti i velikoj, veoma senzibilnoj i saosećajnoj duši… Film prati veličanstvene scene duhovnih rituala američkih starosedeoca, njihova okupljanja radi razmatranja problema i razmene mišljenja, mudre odluke starešine plemena, njihov svakodnevni način života i poimanja stvari, te rafinirano prikazuje jednu veličanstvenu kulturu okrenutu harmoniji svih živih i neživih bića, kosmičkom skladu i razumevanju stvari, okrenutog miru i ljubavi nasuprot čistom divljaštvu onih koji su nezvani došli i proglasili njih divljacima (otimajući im zemlju i totalno ih iskorenjujući maskrom i do tada neviđenim pogromom( u pravom smislu reči genocidom).

    Kao što ne možete videti da se listovi bilo kog drveta prepiru ili bore , isto tako nema nikakve potrebe da se ljudi međusobno prepiru ili bore zbog bilo čega izuzev prijateljskog nadmetanja. Kada se Veliki Duh spozna iznutra, u zajednicama u kojima se poštuje istina i poštenje, ljudi žive u međusobnom skladu. Oni doživljavaju svoje vlastite živote i život Tvorca kao jedan isti život .

    S jedne strane, horde istinskih belih divljaka, krvoločnih ubica, psihopata, bezbožnika i totalno praznih i bezdušnih ljudi, te još gore američke vojske nadiru kroz teritoriju starosedelačkih američkih naroda – Indijanaca, rušeći, pljačkajući, ubijajući, silujući, paleći i ponižavajući sve pred sobom – od čistine i harmonične divljine prirode, bizona( kao izvora hrane starosedeoca), divljih konja( simbola jednog jedinstvenog sveta) i napokon naroda stopljenih i dušom i telom( vekovima unazad) sa beskrajnim prerijama, rekama, šumama, proplancima prepunim slobode i života… Bezočni, podmukli, zlobni, prazni i hladni, bez srca…

    Poštuj sve što postoji na zemlji, bilo ljude, bilo biljke.

    Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je deo naše svetovne porodice.

    Poštuj tuđe versko opredelenje. Ne sili druge da veruju u tvoje.

    Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato. Nije tvoje.

S druge strane, jedno od mnoštva indijanskih plemena – Sijuksi, tipično lovačko prerijsko pleme, vodi svoj mira, skladan život, poštujući pretke, prirodu, životinje, Manitua i Velikog Duha… Imali su svoje konje, simbole moći i lovačke kulture, bizone, koji su zadovoljavali sve njihove potrebe za hranom i odećom, duhovne vođe – šamane, svoje rituale i jaku, nenasilnu veru, koja je poštovala sve i svakoga jednakom merom, težila skladu, razumevanju, poštovanju… Indijanci su živeli u skladu sa Majkom Prirodom, uzimajući samo onoliko koliko im je stvarno bilo potrebno, vraćajući uvek mnogo više i sa mnogo zahvalnosti, ljubavi, poštovanja i divljenja…

Sveti čovek Sijuksa( obraća se na kraju Danbaru) : Mislim da u životu postoji samo jedan pravi trag. To je trag pravog ljudskog bića. Mislim da si ti na tom tragu i srećan sam zbog toga.

Film se završava opraštanjem, nekom vrstom zloslutne sete, neverice, tuge, gubitka koji čoveka trajno iskorenjuje, oduzima mu duhovnu energiju i vodi ga u tihi, konačni očaj… Indijanci se povlače, do konačnog kraja krajem devetnaestog veka( nakon nekiliko vekova doseljeničkog krčenja prostora i bestijalnog orgijanja koje je napokon čak i ozakonjeno Ustavom i humanim preseljenjem Indijanaca u rezervate)…

Poglavica Deset Medveda( priča Danbaru priču o konkvistadorima pokazujući mu šlem jednog od njih i naslućujući tužni kraj svog naroda) :

    Ljudi koji su ovo nosili došli su u vreme prapradede. S vremenom smo ih oterali. Tada su došli Meksikanci, ali više ne dolaze. U moje doba su došli Teksašani koji su bili isti kao ostali. Svi su oni uzimali bez pitanja. Ne znam jesmo li sad spremni za nove bele ljude. Ali mislim da imaš pravo. Mislim da će i dalje dolaziti… Zemlja je sve što imamo. I borićemo se da je zadržimo.

Film Ples sa vukovima predstavlja pravi romantični ples, svetkovinu lepote filmskog izraza, čiste ljudske duše i lirike srca sa izvorišta dobrote, neiskvarenosti i gotovo zaboravljene nevinosti… Pogledajte ga i proživite iznutra, pre nego što jednog lepog dana i na vaša vrata ne pokuca neki novi konkvistador…

 

Onaj koji pleše, Mici Zibi Chippewa

 

3 comments

  1. sex pistol

    Prikaz koji me vraća u vrijeme startanja filma. Uzelac garnira i nove detalje (bar za mene9 i osvježava priču o moćnom filmu, jednom od posljednjih “normalnih” u američkoj kinematografiji. Profit ih je odveo u sferu lažnjaka i opsanih poziva na nasilje.

  2. pržina

    Film sam gledao na sateiltu prije nekih mjesec dana. Kultni film. Dobar prikaz njegovog značaja i značenja.

  3. Edo Bare

    Ljudi među ljudima? Nije li to opasnije nego biti okružen vukovima?!

Odgovori