Dragan Uzelac: Hannah and her sisters by Woody Allen

Ostavite li film Manhattan po strani, ovim filmom Alan je pokazao romantičnu stranu Njujorka. To je Njujork kakav se više ne vidi, onaj koji još uvek čuva boemski šarm uključujući i bioskope u kojima zaista možete da gledate filmove braće Marks. Alenov trio komplikovanih sestri njegovi su najbolji ženski likovi, pune divnih mana zbog kojih ih ne osuđujemo oštro. A i za sebe je napisao najbolju ulogu u karijeri. To je takođe njegov poslednji film koji još uvek ima tragove gorčine prepoznatljive u filmovima iz tog perioda.     

                                                                                                                               Kara Mening

Kroz jednostavnu priču o Hani, njenom bivšem ljubavniku i njenim sestrama Vudi Alenov film Hana i njene sestre filozofira o smislu života, ljubavi, Bogu, umetnosti i prijateljstvu… Na granici drame, melodrame i komedije Vudi Alen nam predstavlja veličanstvenu fresku života u urbanom New Yorku(njegovoj večnoj inspiraciji), citirajući diskretno i suptilno antologijsku dramu ruskog pisca Čehova( kroz likove triju sestara) – ukrasivši celokupan kinematografski ugođaj vrsnim glumačkim kreacijama i sjanim jazz partiturama, dajući filmu šarm mjuzikla i klasičnu, autentičnu woodyllenovsku notu razigranosti…

Uspešna i snažna Hana( Mia Farrow) je udata za intelektualca Eliota(fantastični Michael Kane). Ona ima dve sestre – buntovnu Holly(haotičnu, sklonu alkoholu i opijatima, nesigurnu u sebe i sopstvene mogućnosti i umetničke vizije) i introvertnu Lee(takođe veoma nesigurnu u vlastite želje, emocije, ali zato prelepu, neodoljivu i zavodljivu damu, okrenutu umetnosti i romantici). Lee je u ljubavnoj vezi sa ostarelim i izolovanim slikarom Frederikom, vrhunskim intelektualcem kritički nastrojenim prema ostatku sveta, na ivici mizantropije(legendarni Max von Sydov, Allenova ,,tajna veza“ sa svojim najomiljenijim rediteljem, mračnim Bergmanom), dok je konfuzni Eliot zaljubljen u nju i nastoji je pridobiti – oni stupaju u tajnu vezu, sve dok se neodlučni Eliot nakon romanse iznova ne vrati Hani, a Lee ne pronađe svoje novo sunce života, ljubav prema novom intelektualcu, književniku… Istovremeno, Mickey Sachs( Woody Allen) je Hanin bivši ljubavnik. Hana ga je ostavila kad je otkrila da je jalovi i neurotični urednik neke humorističke TV emisije. On umišlja da je oboleo od kancera i u panici počinje razmišljati o smislu života, svom dotadašnjem postojanju i konačno, suicidu. U egzistencijalističkoj i duhovnoj krizi on se okreće katoličanstvu, a potom i sekti Hare Krišna. U priču o egistencijalnom nemiru, apsurdu sveta i besmislu čitavog ljudskog postojanja i kosmosa upliću se misli velikana poput Tolstoja, Frojda, Ničea… Nakon što je pročitao knjigu Hanine sestre Holly, on se zaljubljuje u nju, oni dobijaju dete i on napokon shvata da je nemoguće otkriti postoji li Bog ili ne i odlučuje na kraju jednostavno uživati u životu sa Holly…

“Woody Allenov “Hana i njene sestre”, najbolji film koji je on ikada snimio, je organizovan kao epizodičan roman, pun malih vinjeta koji doprinose velikoj slici. Svako poglavlje počinje sa naslovom ili citatom na ekranu, čime film deluje kao stalno napredovanje kroz život likova. Strukturu stalno iznova raznosi energija i strast ovih likova…Kada se ti likovi sastanu za ručkom a kamera kruži oko njih, osećamo da na neki način film zna više o njima nego što će oni ikada znati sami…Film nije komedija, iako sadrži puno smeha, a nije ni tragedija, iako bi to mogao biti ako razmislimo dovoljno dugo o njemu. Priča sugeriše da su moderni životi u velegradovima tako zauzeti, tako zbunjeni, tako prepuni ambicije i kompilacije, da nemaju vremena stati i apsorbovati značenje stvari”.

                                                                                                                                                                               Roger Ebert

Nenadmašna rola fascinantnog komičara Alena( koji je sam napisao scenario i režirao film), britak, iskričav, urnebesno parodičan i šarmantno neodoljiv film prepun satiričnog duha neobične inspirativnosti… Priča o smislu života i ljubavi viđena na krajnje lucidan i komičan način, niz impresivnih epizoda koje parodiraju mnoge od uzvišenih misli i dela najvećih umova čovečanstva – duh Ingmara Bergmana propušten kroz neobičan parodijski okular maestralnog komediografa i intelektualca-šereta Vudija Alena… Još jedna vanvremenska priča iz zlatnog doba filmske umetnosti i epohe čiji duh još uvek slobodno luta svetom neodoljive mašte i kreativnosti… Još jedna impresivna slika velikog Nju Jorka , unutar čije impresivne atmosfere i arhitekture pulsira haotični život moderne svakodnevnice čoveka čiji se unutarnji haos preslikava kroz umetnička ostvarenja postmodernog doba… Ljubav i iskrenost nude se kao jedino spasonosno rešenje… Bio je ovo vrhunac jedne neponovljive filmske karijere, jednog impresivnog modernističkog haosa čija duša još uvek vibrira u duhu metropole sveta – Nju Jorka i vudialenovskog diksilenda koji cupka neprestanom melanholičnom melodičnošću i neuništivim ritmom, čitav jedan vek i par godina preko toga… Bila je ovo još jedna impresivna slika vremena kada je film još uvek nosio oreol samosvesne umetnosti, volšebne kreacije 20. veka…

 

1 comment

  1. Hana i njezine sestre spada u 20 najboljih filmova koje sam gledao ikad. Uzelac na svoj način, u mješavini kompilacije i nadahnutih rečenica otvara apetit da ga se ponovo gleda,

Odgovori