Dajana Mikloš predstavlja: Katja Bubalo, kukičenje torbica (galerija)

Zovem se Katja Bubalo i dolazim iz Zadra.

Po zanimanju sam optičar i ing. optometrije i to je moj primarni posao.

Prije nepunih godinu dana, naišla sam na internetu na slike kukičanih torbica koje su mi se jako svidjele, a kako inače sve volim probati sama napraviti, pokušala sam i to.

Do tada nikada nisam kukičala. Baš ništa. Plesti znam odmalena, ali kukica nula.

Stoga sam krenula u potragu za video kukičanjem, pogledala raznih videa na you tube… Činilo se lako (uvijek je jednostavno kad gledaš kako netko drugi radi)…i počela pomalo.

U početku teško, nikako mi nije ispadalo lijepo, katastrofa, ali bila sam uporna i polako se počelo vidjeti nešto. Međutim, torbica katastrofa. Znala bih desetak puta iskukičati i rasplesti jer nisam bila zadovoljna. I to me toliko ljutilo, da sam odlučila da ću napraviti kad-tad i da neću odustati.

I tako je i bilo…svaki dan sve bolje i moja torbica je konačno bila pristojna. Tada sam dobila volju za još i tako napravila nekoliko. Nisam razmišljala o nikakvoj prodaji Međutim, kako su reakcije okoline bile jako dobre, odlučila sam se pomalo i na to. Uvela sam novu djelatnost u obrt, donijela nešto u dućan i otvorila fb i instagram, jer danas ne možeš ništa bez toga.

Torbice izrađujem od recikliranih pamučnih traka, kukičanjem i svaka torbica je unikatna i drugačija. Zapravo ne mogu ni napraviti dvije potpuno iste i da hoću, slične da. Kad počnem kukičati čak i ne znam kakva će to torbica biti, jer svaki materijal je drugačiji, ima debljih, tanjih, elastičnijih, tvrđih, tako da ideja zapravo nastaje spontano kroz rad. Nekad je napravim u jednom danu, nekad kroz nekoliko dana, nekad tri put raspletem dok nisam zadovoljna i tako…

Ne smatram se nikakvim modnim dizajnerom niti mislim da radim nešto što nitko drugi ne zna, niti nije napravio, zapravo pomalo mi je i smješno tako se prikazivati, kad je danas internet dostupan svakome, i sve te navodno vlasite ideje i kreacije možete vidjeti negdje, ili bar dio njih. Toliko ljudi u svijetu  izrađuje svašta. Smatram da danas uopće nije potrebno imati nekakvu veliku kreativnost, kad možeš vidjeti svakave ideje i izrade, samo rad, volja ,upornost i nešto svoje na kraju, jer neopisiva je sreća kad nešto stvoriš vlastitim rukama…

Mislim da se sve više počinju cijeniti unikatne tvorevine, baš zbog toga što su dućani preplavljeni lošom jeftinom robom i svi imaju iste stvari…, samo druga stvar je kupovna moć i koliko ih može priuštiti sebi nešto unikatno i drugačije, nažalost, što ne znači da su te stvari nužno puno skuplje…

Naravno da mi je važna podrška okoline (akome nije). Kad vidite da ono što radite ljudi cijene, sviđa im se i dobijate pohvale. Moje torbice gledaju i mlađe i starije generacije. Često mi starije gospođe kad vide u izlogu komentiraju,  ovako smo nosile nekada kad smo bile mlade…

Jedan dio mojih radova možete vidjeti u Optika “Štura”, Borelli 3, Zadar , a također i na fb i instagram profilu.

Što se tiče o tome kojoj bi poznatoj Hrvatici napravila torbicu…ne znam. Zapravo bih voljela da ih nose sve one kojima se sviđaju, bile one “poznate”ili ne.

U budućnosti… ne znam, možda ću se kao do sada baviti usputno izradom torbica,  možda ne, možda proširim i na nešto drugo,  možda mi jednog dana to bude i primarni posao… tko zna…


3 comments

  1. Torbice su predivne. I bojom i formom. A odgovori majstorice su u nekim dijelovima mudri.

  2. Dajana zna nanjušiti poduzetne kreativce. I oponašati treba znati. Bubalo ne radi amaterski.

  3. Torbe treba napuniti. Glagol glasi: torbe treba torbati.

Odgovori